Srpski književni glasnik

63

“којој би јужнозападна граница била онаква каква је предви— ђена у Лондонскоме Уговору, -— али под погодбом да се | | | | ||

- _ граду Реки са согри5 Берата“ ом нарочитим статутом „очува _ талијански карактер“. — Она је тражила да се овом согри5-

_ зерагашт-у дода пут обалом до талијанске границе; да Ита_ лијани из града Реке могу постат италијански грађани оста___jyhH HM даље на Реки. — И овом приликом, као и увек, тали– јански државници понављају да се, чинећи ове предлоге, Италија не одриче Лондонскога Уговора.

| Ове нове предлоге сад су узеле на оцену само Велика Британија и Француска. Америка се уздржала. Енглези и Франi цузи, после разматрања талијанскога предлога, предлажу ИтаА лији овакво решење: 1) помиче се ближе Истоку граница Слобо“ дне Државе Реке; 2) Град Река и Слободна Држава Река долазе под Лигу Народа, тако да Лига гарантује међународни карактер речкога пристаништа нарочито с обзиром на интересе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Угарске и Румуније да то пристаниште буде слободно; 3) Италијани из Града Реке не 1 постају поданици Италије зато што, и онии грађани Слободне То Државе Реке долазе под заштиту Лиге Народа.

| Докле су се водили преговори о овоме с Италијом, ФранГо цуска је учинила нашој држави овакви предлог: а). град Река 7 |согриз зерагаеитј] бива независан град с независним дипло; ___MaTCKMM представником; 6) подграђе Сушак присаједињује се држави Срба, Хрвата и Словенаца; в) цело пристаниште и жељезнице постају својина Лиге Народа; г) нема Слободне Државе Реке; д) град Река бива везана једним језичком земље, — који ће Реку везивати непосредно и беспрекидно с Италијом. Наша држава је примила да град Река |согриз зерагаштј буде независан, али не и пристаниште и жељезница, и да Реку дипломатски представља Лига Народа. За пристаниште, велики — прибрежни насип, жељезнице које се стичу на Реку као и – све инсталације које иду уз њих, тражила је да буду својина – Лиге Народа с тим да њима управљају наши органи. Што се тиче Сушака и дела пристаништа на Реци које се зове Барос, _ наши су захтевали да буде искључива својина Краљевине наше. | Председник Вилсон, који је разговарао опширно и одлучио Ева Енглеском и Француском о овом питању, доставио је пис“ меним путем да ће примити само оно решење по којему би _ била створена Слободна Држава Река, чију би судбину доц-