Srpski književni glasnik

64 ı Српски Књижевни Гласник.

није одлучило њено становништво путем плебисцита, а град. 4 Река задржао сва она аутономна права која је имао под. Аустроугарском пре рата. Не водећи рачуна о Лондонскоме Уговору, он је писао владама савезничким почетком фебруара, овако: „Ако Италија не прими ове праведне и широке уступке, које ја сматрам као максимум уступака, онда може доћи у питање и сам Версалски Уговор...“ На томе је решењу Вилзон остао до данас, опомињући Италијанске владе, да је даље инсистирање Италије на њеним захтевима кратковидо, 'неправедно и изазивачко.

У споразуму с Француском и Енглеском наша је влада примила да непосредно расправља ово питање с Италијом. Наши делегати су почели преговоре у Лондону, наставили у Паризу крајем априла о. г. И кад је те преговоре требало наставити у Паланци (Рајапга], влада Читијева је дала оставку због уну-– трашњих прилика. Нова римска влада, којој је на челу Ђолити, имала је да одлучи хоће ли примити политику свога претходника, који је био већ склон да прими, да град Река не буде под суверенитетом Италије, да не буде Слободне Државе Реке и да не буде,талијанскога „коридора“ између Реке и нове“ границе италијанске или да за основу преговора узме Лондонски Уговор, како му је препоручивано са многих страна из Италије. До, данас по томе није ништа рађено.

Поред овога питања, које је једно од најважнијих питања за наше дефинитивне границе, и унутрашње консолидовање стоје отворена сва гранична питања и према републици Аустрији, и према краљевини Мађарској [краљевина без краљај, · и према Румунији, и према Бугарској. Ова питања су отворена у главноме зато што још нису постигнути споразуми између“ "Енглеске и Француске, које имају различне погледе на општу континенталну политику за Европу и најближи Исток, као и. на економске интересе те две државе и Италије.

Уговор о миру с Аустријом је ратификован; извесне одредбе су већ извршене. Остала је још одредба чл. 50. Сен-- Жерменскога Уговора по којој се Целовачки басен, у Ковуч | шкој, има путем плебисцита да определи хоће ли припасти Аустрији или нашој држави.

Корушка [|Горскај се звала стара аустријска провинција | од 10.300 кв. км у којој је живело у јужноме. делу 120.000

tihi 4

Словена а 280.000 Немаца у северноме. Корушка је сва“ ут

=