Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ЧЕТИРИ РЕПРИЗЕ.

За последња два месеца, у београдском Народном Позо- · ришту није спремљен ниједан нов комад, али су, за то време, даване четири репризе, које су биле занимљиве нарочито. глумачком игром, и поводом којих ћу ја рећи две брзе речи, у главном само о њихову приказу. Ти обновљени комади били су, по реду представљања: Ибзенове Авеши, Шекспиров Ошело, Ђакозино Као Лишће и Шекспиров Ромео и Јулија.“

1 |] ||| ве x L (и jt |

У Авешима — снажној драми о наслеђу и о еманципа-. цији једног људског духа патњом — ступио је пред нас, у улози Освалда, Г. Ковачевић, ученик париског Консерваториума, који нам се пре тога већ био приказао у једној сцени из Млешачког Трговца и у Банвиљеву Гренгоару. Тај млади глумац несумњиво је добро одарен за позориште. Његова. игра је врло жива, врло лична, врло разноврсна, врло гипка, : пуна вешто пронађених појединости; али, у исти мах, и врло“ чудна, врло неуједначена, 'нервозна и искидана, и, ако у из-' весним тренутцима зачуђава својом снагом, других пута збуњује својим невештинама и својим наивностима. Г. Ковачевић | | има један јак темперамент, који га често заноси, и човек не у разуме увек испаде његове напраситости који наилазе нагло ТЈ; и без довољна разлога. У Шајлоку, који је премашао његове То моћи, он је посртао под тежином терета. Ни његова фигура Те Ибзенова јунака није била довољно стопљена ни потпуна: Ту његов Освалд је од првога тренутка уморан и мрачан, нек

Ha

а (8

показујући довољно своју љубав за животом, своју љубав | за радом, своју махниту жељу за експансијом целог људског не бића и веселим животом на блиставој светлости сунца. За- Ши вршну сцену — једну од најужаснијих које постоје у позо- ШТА.

ришту — кад Освалдова људска машина пуца и кад се његова о интелигенција сурвава, чезнући и даље за својим сном о сунцу | h и лепоти, Г. Ковачевић је мимирао с патолошком тачношћу.

Величанствена Шекспирова трагедија у којој су оцртане три основне људске страсти — љубав, мржња и љубомора — с једном недостижном психолошком истином, која није само индивидуална, но баца ненадну откривалачку свет-