Srpski književni glasnik

Позоришни Преглед. 541

| JIOCT JO у мрачне дубине свих људских душа, имала је на београд– ској позорници један од најуспелијих приказа овогодишње сезоне. _ Г. Милутиновић је нашао у Отелу вероватно најлепши успех целе своје глумачке кариере. Он је играо с великим напоном плаховите страсти, гнева и очајања, метнувши у ту улогу сву енергију и сву нежност свога моћног трагичног и лирског · темперамента. Нарочито почев од трећег чина, усред лепих бесомучних крикова, он се уздизао покаткад до извесне дивље и патетичне лепоте. — Нежну Дездемону, поетичну као љиљан и љупку као анђео, играла је Гђа Мансветова с пуно невине грације и жалобне благости. У последњем чину, она је певала романсу о врби, и играла сцене с Емилијом и Отелом, с великом тужном чари, и успела да створи атмосферу у којој лебде злокобне слутње што стежу срце. — Најзад, јаго Г. Гошића, и ако није био она запрепашћујућа и грандиозна _ фигура највећег „ствараоца душа“ који је икад постојао, био је врло интересантан, врло брижљиво израђен у ниансама, и у примерној дикцији

ra II 7 > р >

E

не EN

' Италијански комад Као Лишће — о коме је, пре пет-

наестак година, приликом његове премиере, опширно гово·рено на овом месту, — занимљив је и својим предметом и “ својом обрадом, и ако је тај предмет један од најобичнијих и та обрада једна од најпростијих. То је, у оквиру једне породичне и друштвене драме, слављење поштеног и енергичног рада, с једне стране, и, с друге стране, слика лаког “и доконог живота богаташких породица, ненавикнутих на напоре, и које несрећа, кад наиђе, обара и развејава као ветар

увело јесење лишће. У тој реалистичној комедији — у којој су Гђа Стокић и ГГ. Гавриловић, Богић и Гошић имали 'заслужена успеха — ми смо имали задовољство да видимо

једну нову добру младу глумицу, Гђицу Црвенић. Гђица Црвенић је једна глумица фина, с великим осећањем такта, укуса, смисла за стварност и мере који јој не да'у да падне никад ни у какву крајност, вешта и потпуно господарица себе и “свију својих ефеката, и нарочито — то је њена прва особина — интелигентна. Она показује увек ' тачно разумевање текста и даје нам да ми разумемо његове тангне. прелазе, · захваљујући своме јасном гласу, својој чистој артикулацији, својој прецизној дикцији, са готово неосетним разликама у интонацији. На нашој позорници, где, по правилу, глумци не знају да говоре, где не умеју да, на текст, пишу музику која ће, својим разноврсним модулацијама, давати речима њихову JJ пуну вредност, ова способност Гђице Црвенић заслужује да "Ф се нарочито истакне. Њене дискретне особине нису од оних "које налазе шумног одјека код широке публике; али њена игра, без великих ефеката и пуна прелива, допашће се свима · људима деликатнога духа. Међутим, њен регистар није врло