Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 543

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — НЕМАР ЗА СПОЉНА ПИТАЊА.

У Енглеској и у Француској, у Италији и у другим државама, готово сваких петнаест дана, редовно, претресају се | питања спољне политике. Кад има важнијих догађаја, као И сада, о тим питањима владе тих држава изазивају саме дискуМИТ сију, дају народу обавештења о њима. У тим земљама постоји штТу народном представништву нарочити одбор за спољне послове, „Ткоји Влада редовно обавештава :о њима. Владе тамо изазиТвају у јавности дискусију, а често подстичу пред народним (И представницима питања и интерпелације. Лојд Џорџ и Бриан и i ају у последње време готово сваки дан одговоре на кратка | питања у парламентима о овом или оном догађају, о овој Тили оној радњи владе британске односно француске, или какве друге државе. Лојд Џорџ и његови министри држали су, на пример, свакодневно, и Горњи и Доњи Дом, у току о преговорима за трговачки уговор са владом Совјетске Републике у Москви. Бриан и његови министри држали су француску народну скупштину, тако исто, у току о питању о Пнакнади штете и репарацијама које има да даје Немачка. Ђолити и Сфорца, колико јуче, говорили су пред италијанским Пнародним представништвом о току рада Лондонске КонфеПренције, о извршењу и садржини Раналског Уговора. Сви тови министри, чисто, јасно и искрено, говоре о питањима која су животна за њихов цео народ; они на тај начин стоје у непрекидноме додиру са њим, осећају његово било, траже његова расположења, осећања, и мишљења. На тај начин оне рпе своју снагу, и замах спољне политике. И те владе астављене су од људи који воле власт, који хоће да је адрже; и они се довијају како да то. учине; и њихове су етоде демократске. Јавност, дискусија и убеђивање. У нашој држави бива друкчије, бива по староме. Владе аше не стижу да обавесте ни народно представништво ни ност о спољним питањима. Владе код нас јавно говоре кад посланици интерпелишу у Скупштини, или кад се нешто крупно догоди споља, или кад Влади треба некаква спољна акција. Па и то не бива увек; чак и кад се ради о најкрупјим државним интересима на страни, Владе ћуте. А таквих питања има много.

По Уговору о Миру постоји Међународна Репарациона мисија у Паризу. Та Комисија има да одлучи и о питању тне одштете за Србију и Црну Гору, о Аустро-Угарској Банци, о накнади коју наша земља има да плати у име тако зване таксе за ослобођење и у име вредности за државна добра која се налазе на нашој територији а припадала су стро-Угарској. О раду те комисије. која шета по Европи