Srpski književni glasnik

542 Српски Књижевни“ Гласник.

великог обима, и, као што ћемо малочас видети, њој нарочито недостаје мало унутрашње ватре. Али, таква каква је, Гђица Црвенић не представља само једну лепу наду Народног Позоришта, већ и једну лепу стварност.

Ромеова и Јулијина бесмртна песма о љубави — љубави ненадној, спонтаној, фаталној, необјашњивој, неодољивој, која обузима цело људско биће, душу и тело, идеал и стварност, која | је пуна екстазе, и поезије, и тајне, и слатке патње — на београдској позорници нас је врло мало узбуђивала. Први глумац“ који је играо Ромеа, Г. Драгутиновић, био је нарочито зле! среће. Он није умео да унесе у своју улогу полета и емоције ;“ његов Ромео био је једна безлична фигура у којој није било! оног што је најглавније: душе. Тај савесни и симпатични“ млади глумац не познаје још ни спољна глумачка средства, вештину покрета, става и израза: његови покрети су потку-' шени, његови ставови опуштени, његове игре физиономије неиз-' разите. — Ако је Г. Драгутиновић играо Ромеа с невештином“ која је била скоро дирљива, Г. Богић га је играо с вештином, али која није имала ничег дирљивог. Г. Богић је један раз-! борит, способан и искусан глумац, који познаје добро све процедуре свога заната, али његова узбуђења у Ромеу нису! била довољно комуникативна. —. Једини је, од три Ромеа Г. Милутиновић имао трептања, жара, праве страсти, „перјанице“, и умео да учини, својим топлим гласом, да запевају“ стихови. Због таквих врлина, Г. Милутиновићу се, на жалост, морају праштати његове мане, које каткада нису мале. —7 Гђица Црвенић није успела у Јулији, али њен неуспех чини јој пуно части, показујући да она уме да буде интересантна“ и у улогама противним њеној природи. јер, она изгледа створена за модерни репертоар, и елегијске и поетичне улоге нису за њу. Али, ако нема у Јулији довољно поезије и наивне | | и топле емоције, она бар, захваљујући оној разумности коју смо малочас код ње хвалили, наговештава све стране своје улоге. |

Режија Г. Богића није довољно успела, једним делом 360 омашака и невештина младога редитеља у првој инсценацији Шекспира, и, другим делом, због позорнице Манежа, њено 4 сиромаштва у декору, светлости и свим осталим техничким средствима. Друга и трећа представа Ромеа и Јулије биле суди знатно боље од прве. | i KW ' Нежна и трагична историја веронских љубавника играна : је на београдској позорници по оном старом, рогобатном, неразумљивом преводу Лазе Костића, пуном сваковрсних злостав љања језика и смисла, и у коме блистава дикција Шекспирова — она дикција га коју је казано да у њој сви анђели певају и сви мудраци зборе — наличи често на вулгарна дедачења.

СВЕТИСЛАВ ПЕТРОВИЋ. |

; ij

Гар