Srpski književni glasnik

564 Српски Књижевни Гласник.

стиже да посвршава најнужније свагдање послове, па и то ради као у сну. Заборавља лако. Неће више да пјева кроз чаршију ни игра на раскршћу као што је прије чинио готово сваки дан. Несвјести му се, и у сну дрхти, стално је на опасним висинама на рубу, и све се више пење. И с тих висина гледа на свој живот и на касабу. У њему расте љубав, а њему се чини да то расту његове снаге. Освићу јутра с јаком росом. Газде спавају а Ћоркан се диже са сјена и иде да помете дућане, да нанесе воде за циркус. Пробудио се је с јаком мржњом на сама себе. | Синоћ је јео само кисео купус из расола и није много пио. Па ипак, како је јутрос тежак! једва се ваља, с ноге на ногу, с ноге на ногу, а пред њим све као да расте нека узбрдица. Терет је на њему за тројицу. За десеторицу, и опет да им буде претешко. Како је тежак! „А она игра на жици!“ И лака је као перо и ногом трепери и само што не зуји као златна буба, љети, у усијану ваздуху над лучевим кровом. Свашта има на свјету, ни помислити се не може шта све још може бити. Свашта. Свашта! – Све тако неке мисли од којих му се срце шири и он се. цио надима и расте. | Падају вечери које дуго задржавају над касабом румен сјај јесењег сунца. Чим заноћа и запале се свјетла оживљују у пјанци. Почиње комендија. А. послије, кад се погасе фењери | испред циркуса и играчица, уморна од биједе, од година и | путовања, заспе у зеленим циркуским колима, сви се слегну | у механе. | Ту Ћоркан точи газдама и сам пије без сваке мјере | много и тумачи им шта је то #88 коју осим њега нико од | | њих не познаје. | — Ништа се немојте смијати! Нисам ни писмен ни богат, | али знам ја и видим све. Смело је мене само од како је она“ | дошла. Од како ово дође уби ме све о све; посјече Me | па ето! | | Нигдје нема оног свагдањег Ћоркана. Сједи у полусјени. | | Глава му је пала на груди. То је став војсковође и човјека | који мисли. Покаткад кратко уздахне и губи се у говору. · Еех, шта ћеш де7 И теглио сам ја што није жив | човјек теглио. Да ми је све оне џакове соли и жита и све |