Srpski književni glasnik

Ћоркан и Швабица. 563 · послије рада, претворе се у пакао. Али овај пут су се пропили и провалили и они најмирнији и они који су се давно прошли пића и скитње. Једни по цјеле дане и ноћи не долазе кући, друге доносе крваве или онесвештене.

Те јесени су шљиве родиле као никад. Продавало се и “ продавало и опет су све каце биле препуне, прељевале се и | шириле на далеко мирис алкохола у врењу. Те је јесени | дошла и пјесма: 0), ђердане, мој ђердане, моје сухо злашо. A о Госпојини се дигле жене у Чајниче Богородици као | ниједне године. И Туркиње им додају по коју пару за зејтим | или свијеће, само не би ли помогло да се скине урок и напаст са касабе.

| Први који је играчицу видио и почео о њој да говори, Ти који је највише лудости и бруке рад ње починио био је – Ћоркан.

Син циганке и неког аскера Анадолца, несрећан бастард, он је био и хамал и слуга и по мало будала цијеле касабе. Он је на свим свадбама и свечаностима облачио неке зелене и црвене дроњке и велику капу са лисичјим репом, и играо ои пио, као чауш, до несвјести.

Он је служио сваком и за сваки посао, и готово да и није старио; таквог су га, памтили сви и таквог га додаје нараштај нараштају.

Он је послуживао и у циркусу. Мео је, доносио пилотину и воду по дану, а чим падне мрак он се први напије и сузна ока гледа играчицу на жици и руком која дрхти удара такт са музиком. А послије представе наставља да пије и двори газде, јер је он од увијек неминован кад се касаба пропије. У пићу он трабуња о играчици и хвали се како је он једини који је с њом говорио „пемским језиком к'о официр какав“. Газде му пале на глави фишек од хартије, мећу му барут у цигару или га заљевају ракијом и бију, да на концу све свршава ружно и страшно.

Ћоркан је први плануо, а касаба је одмах прихватила ватру. Увијек се пјева и вришти и шапће о играчици. Предстојник затвара каване и пријети да ће протјерати и циркус и играчицу, али ништа не помаже. Сваки се дан понављају теревенке, и све бјешње.

А Ћоркан се промјенио као према некој несрећи. Једва

А «