Srpski književni glasnik

Копитар према Србима. · 580

је посао Копитарев. Он је био заштитник Вуков, и, нарочито 'у почетку, узео је живог учешћа у борби с његовим противницима. Он је познао страни свет с Вуковим радовима и отворио му приступ. к ученим људима и ученим друштвима. | Око свега овога Копитар је утрошио врло много вре“ мена, и нама је данас, после сто година, тешко разумети како је један човек могао толико радити за другога, а без своје личне користи, или без какве више идеје. То је било нера7 зумљиво и савременицима, и приписивали су његову толику ревност тежњи да оцепи Србе од Руса и да их покатоличи, или бар поунијати. Ово питање ни до данас није коначно – расправљено. Противници Вукови, који су то тврдили, нису “ износили никаквих стварних доказа, и остали необавештени свет примао је то тврђење као факат не тражећи доказа, јер "се тицало вере. Улазећи у ово питање морамо се поново 'осврнути на Копитареве научне идеје као филолога, на његов “ словенски патриотизам, на његове политичке погледе, и напослетку на његово верско осећање као католика.

||

Копатар је имао своје идеје о књижевном језику и о “ правопису, при којима је остао целог свог живота. Према “томе сасвим је неумесно тврђење Кулаковског да је осуђивао < Гаја оно што је код Вука хвалио-и помагао му да · оствари. Да је Гај задржао кајкавски диалекат у књижевности, Ги да је хрватски правопис латинским словима удесио онако “као Вук српски Ћирилским, несумњиво је да би и њега исто “тако хвалио и помагао као и Вука. Доследан својим убеђењима да сви словенски диалекти треба да буду и књижевни | језици, он се није могао сложити с Гајем што је напустио · кајкавски диалекат, и у толико мање што га је сматрао за "словеначки, а не хрватски, и тиме смањивао територију сло"веначког језика. Колико је осуђивао латински правопис којом "се комбинацијом од два или више слова обележава један · словенски глас, толико је био противан, и чешкој ортограо фији, коју је примио Гај, и којом се словенски гласови обе"лежавају разним надметцима над словима. Он је претпостављао чак и ћирилицу таком крпежу. Те идеје сложиле су се код њега још пре познанства с Вуком, и он је био сав срећан

Pi,

–