Srpski književni glasnik
Копитар према Србима. 595.
уде народне према Русима. — Треба у православних Словена пробудити жељу да свој црквени језик поврате, и'с њим
Да би се то могло учинити треба скупити старе штампане књиге, а нарочито рукописе, да би се на основу њих показало руско кварење, и објавити му с успехом рат. Набавком ових рукописа. Аустрија би превазишла Русију у едној струци која“је њена отачаствена, јер се прво на њеном земљишту почела развијати. Тога ради би требало послати нарочитог човека, који би каталогисао све рукописе у Светој Гори, и за први мах прибавио најважније, доцније опет, итд. Зато би био најзгоднији и најмање би џобудио сумњу какав православни калуђер, архимандрит или владика. Али, на жалост, 'сви су неупотребљиви и као стручњаци и као патриоте, јер су сви, немајући другог центра, русомани, и најбоље би ствари проневерили за рачун Русије, а при садашњем фанатичном расположењу пре чак и уништили. У Аустрији имају способна за то само два човека, Добровски и он. Добровски је стар, а он би се из патриотско-политичких и научних разлога тога задатка примио.
; Овом његовом „политичко-патриотеком“ ревношћу може се, мислим, објаснити и његов пристанак да под старост, пред смрт, на дуже време напусти Беч и пресели се у Рим. У Риму се радило на томе да се опет обнови грчко-рутенски колегиум при коме би се отворила катедра за словенску литературу да би се оживеле старословенске црквене студије, Ши да се обнови словенска штампарија. Тајнер предложи. за то Копитара, који се томе позиву одазове, добије од Владе "одсуство, и дође у Рим. Он је мислио да уреди тако штампарију, да би се у њој могле штампати и руске књиге. Мислио је остати две године предајући малоруским питомцима словенску литературу, који су се сваки дан очекивали, и да једног од њих спреми себи за наследника. Али како питомци не дођу, он се после шест месеци врати у Беч.
IV
Копитар није био само политички противник Русије, већ и иначе није волео Русе; управо рећи мрзео их је. Из преписке с Добровским види се да им завиди на успесима у олитици и у науци, неправедно се одзива о радовима руских ; 38*