Srpski književni glasnik

: (02 , Српски Књижевни Гласник.

кроз опште човечанско и завапи, кроз свет, цело наше исконско биће. Ови пак мањи и мали, покажу нам рану, · живу рану, и зову нас, на један кукавички начин, да их гле- дамо. Не казује се дефект. Или, кад се каже, каже се попето кисоко, тако високо да ми осетимо да тај дефект иде из општечовечанског удеса. То је то што је пређено код Ујевића. У нашој књижевности је било често случајева те врсте: | непосредног изражавања најнепосреднијих недуга и недаћа. На – тај се начин добијају ефекти, гли су они у многоме слични 3 оним вашарских просјака који свој физички недуг излажу на | раскршћима. Упоређен са тим књигама, Лелек Себра стоји. i више, понекад високо, али и у тој књизи има лелека место 7 мушког крика, и има себра и отрока место витеза и патриција. i Има, иначе, лепих места, у овом житију. Августин Ујевић је, с једном великом искреношћу, казао своје љуте мегдане 7 у животу који му је свеједан са животом који му је црн, | туробан и тежак. Основно му је расположење једно распо- | ложење узнемирености, несклада и бунта на себе, на људе и , на све друго. Ујевић је непрестано у некој самоодбрани. Он непрестано држи руке пред собом, као да се од нечега брани, 3 и непрестано са страхом уступа некоме и нечему. Његова је | поезија пун израз једнога човека који је под пуним поразом, 5 само се повлачи и, уместо да се брани, само чини невољне покушаје. Један елементаран страх, скоро једна врста фобије,“ | прожима целу његову психолошку организацију. Он је стално у канџама неке црне грабљивице која му кљује црну џиге- | рицу, вечито у борби са утварама које му пију душу и'вукодлацима који му пију крв. Има нечега језиво - нечастивога, тешке клетве, уклете судбуне и до ризе црне усамљености, чнокоштине и душевног једноничења. Што нарочито даје чари целом овом схватању, то је што је, у основно схватање и израз, унесен извесан став из народних тужбалица. Једна! од најбољих песама ове збирке то је један мотив удеса са грађом из народних умотворина :

И знај да син твој путује долином света туробнога по трњу и камењу,

од немила до недрага, и коге су му крваве, и срце му је рањено.