Srpski književni glasnik

604 Српски Књижевни Гласник.

мушког песничког интелекта „јасног као звоно“ који квалитативно, временски и динамички, тачно звони и одјекује према ударцу. Оне су, посматране по ономе што је централно у: њима и по томе како су постављене, женске песме. У њима има осећајности место осећања, бегства место повлачења , тужбе место туге, клетве место крика, плача место бунта.

Кад се тако узму, Ујевићеви су Лелеци Себра од јачег ако не вишег степена. Има јачине у степену његове повести; има оштрине у тужби и клетви; има замаха у свему како .е завитлао; има јеткости у нападима; и, најзад, цело његово роњење није без дубине. У основи, цело то житије је житије | повлачење из живота. То би повлачење могло бити и мирно, са резигнацијом и филозофско: „Узми ствари какве јесу, па буди миран“, што би рекао стари Епиктет. Овде није тај случај. Овде је случај повлачења под грозницом, уз „лелек“, са очевидним незадовољством због тога. Као што сам раније поменуо, овде има фобије: фобије бити у животу и фобије од повлачења. Случај је редак. На овај се начин мира нема нигде, и тај немир и та страва дају ту основну јачину. Узнемиреност је овде од дна. па до врха. Али, потпуно и искључиво сведена на прву личност у личности: на најужу љуштуру, на два или три чула под живчаном ватром, скоро на интоксикацију... На тај начин, до душе, постале су и неке најјаче ствари. Кроз ове беле нерве спроведена је и мисао пророка Језекиља. Овде је друго: овде је у тим нервима рођена и само из њих и изашла та мисао. Да је кроз овако што само спроведена мисао која је требала да дође из „великог града“, из овог великог творца „видимог и невидимог“ што је у лубањи, мисао би била лична и људска, а не само живчана. Цела његова имагонативна енергија је у том знаку. Те је врсте његов поетски его. Између њега, као јединице, и свега материјала око њега, нашли су се само нерви, и све што је он компоновао нервима је компоновао.

То је мало, наравно. У пуној поезији је она стара триада Матју Арнолда: живот, емоција и ја. Овде има само ја, и то

la нерава. Али, и овако и оволико, то је јако занимљиво и, изгледа, искрено.

„ве — > = > —= = – =

BI ДО

БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ.

ћу My