Srpski književni glasnik

6327 Српски Књижевни Гласник.

У накнаду за ову концесију дату акционарима, држав ay је тражила нове кредите од Банке. На дан 31 децембра про i године држава је дуговала Bauuau 3.283,291.409 nuHapa. Ona Tora је нешто више од једне милиарде дужна за откуп круна, = а остатак представља дуг који је држава учинила код Банке | због недовољних својих буџетских прихода. Поред оволиког | дуга, на збору је одобрен пројектовани споразум између Владе и Банчине управе, да се држави стави на расположење“ још = 850 милиона динара. Члан 12 Закона, који је предвиђао: суму | од 150 милиона као највећу до које Министар Финасија може – есконтовати благајничке записе, измењен је тако да је ова“ сума повећана на једну милиарду. Интерес по овим боновима | смањен је од 20, на 1%, годишње.

Према тексту самог споразума, од овог новца имало. (би се првенствено дати:

За поправку саобраћаја . . . ... . . . дин. 200,000 000. ~

За Аграрну Банку . . .. . „ -100,000.000 |

За помагање трговине, индустрије и заката 5 (у виду кредита) . . дин. 100,000.000 308

За инвалиде и њихове породице + и остале нози хитнег потребе, у које, на прво место, | 16 И спада накнада ратне штете . . . . дин. 450,000.000.

Као што се види, ови кредити биће првенствено уупо- : требљени на нове инвестиције и на продуктивне циљеве, те“ неће, као до сада, тип кредита бити чисто потрошачки. Много су опаснији по курс динара они кредити који иду на попуну дефицита.

Управни Одбор Банчин, жали се у своме извештају na се државни порези или никако или рђаво прикупљају, а тако – исто и остали приходи „услед рђаве организације прикупљања – прихода, недовољне свести о грађанским дужностима и недовољног финансијског законодавства.“ Кад ништа не помажу наредбе пореских власти, онда је потребно да се из BMK самих пореских обвезника, а, нарочито из пословног света, упућују опомене грађанима да врше своје обавезе према држави. Треба једном сви да будемо на чисто: престанком | дефицита и изравнањем прихода и расхода у државном буџету – држава неће имати потребе да зајми од Народне Банке; коли чина банкнота у оптицају неће се повећавати; курс динара, ће се поправити; цене намирницама ће пасти, и ми ћемо. поступно и стално ићи у сусрет бољим данима.

Врло је добро учињено што се у. извештају Управног“ Одбора Народне Банке додирује питање о покрићу новчаница.“ Ту је сасвим умесно напоменуто да покриће не игра главну улогу га курс новчаница. Јер, наша крунско-динарска нов“ ница има покрића у металу и потраживањима у иностранству. за 12,99). То је само за 4%, мање него код Француске Банке, па ипак је француски франак два и по VI скупљи