Srpski književni glasnik

Загрљај. 83 женом судбином својом, узео поносит ход и велељепну хаљину жалости, и стао пред људе као мученик и жртва.

Тако су живели, с ове и с оне стране растанка, отац и син. Син охол у греху, отац охол у страдању. Сваки од њих у вери да је његово право, и да је његова победа у будућности. И очекиваху ту будућност.

А будућност, тај ничији савременик, то средиште вечности коме се ни за корак нико не може да приближи, та будућност је знала да и у тој распри једно морају најзад бити и хтети противници. Баш као што сунце пече и суши, а киша влажи и хлади, а обоје су слуге једном и истом делу.

| Прошло је три године дана. Син је осетио да су му досадни злато, вино, руже и жене. Нешто га је кињило и узнемиравало. Наљутио се, и предао се опет помами најраскалашнијег међу раскалашнима. Викао је: оца свога презирем, а Бога да ли има, ко то може да рекне! А када га, савладаног од преситости сваке врсте, људи упитаху да се није можда сетио дома, ударио је у сву силу смеја и пркоса. Немам ја пи рода ни дома; као камичак од планине, тако сам се одронио од колевке своје.

Али, пошто се људи одмакоше, охолост клону. Син осети да му уживања леже на души као тешко камење. И одједаред се, као животиња, испружио по земљи и није могао главу да дигне.

Неколико дана после тога стигоше одметника и глад и дроњци и презирање. Штака овчарска се обрела у руци бившег деспота и господара. Викао је међу стоком: — Шта је то у мени празном и истрошеном што ме још раскида и мучи 2 Ако си ти, Боже, изађи из мене! Јер нећу да познам ни смиреност ни кајање. Не верујем у грижу савести. Не верујем у човека и тајне. Хоћу да са мном буде као са цветом који изгуби мирис и мртав је, као са вином коме изветри снага и мртво је!

Душа се на то мало притајила. Али у толико више стаде глад да мучи тело. — Кора хлеба или купица млека би ми живот повратиле! — Али земља беше штура и неплодна, а вимена оваца висила су сува као сува болест.

Освртао се овчар и тражио коме би тугу своју казао, и вређало га је равнодушно блејање стоке и чудан поглед магарице. Ушао је у колебу, а сузе се просипале по грубој