Srpski književni glasnik

У Гостима.

сл

је мило, побратиме. Али не буди сувише строг и сети се како смо се патили, годинама живи сахрањени“. Тако ми је писао.

Али то је било и прошло. Нисмо ни ми могли бити свеци. Или, брате, доста смо и то били на фронту. А сад кад стигнем, знам шта ће ми рећи; рећи ће ми од речи до речи: — Јеси видео, побратиме7 Све прогурасмо па опет добро, хвала Богу. Нема ништа јаче од човека, тврд је као камен: и ране и тифус, један па други, и сто несрећа и опет се недам, стојим, живим, еве ме. Напићемо се, Бога ми. Она ствар мора да је изравната. Шта ће човек мора да заборави и на мртве и на ране и на срамоте, јер човек је челик, још тврђи. Напићемо се, видим. И жељан сам части ми; па још у кући и опет да нас она служи.

— Господине, сад, ваљда, Вујановац7 — обратих се некоме што је гледао кроз прозор у ходнику.

— једна постаја, али брзи не стаје, па Вујановац.

— Хвала.

Прикупих ствари па изађох, а мало после воз заиста прође постају не заустављајући се.

Могло је бити десет сати. Месечина. Поред пруге у честим барама иза кише огледају се звезде а поцепани облаци чине се огромне црне авети. Па и кад прођемо: као да је земља ишчезла и да јуримо над бездном. Чести гвоздени мостови над дубоким безводним пролокама. Воћњаци, у сред којих се беласају кућице ретко осветљене. „Пофарим ће бити на станици“. Нагињем се кроз отворен прозор и бијен оштрим ветрићем, гледам унапред. Ближимо се станици која се распознаје по разбацаним црвеним и жутим светиљкама. „Још неколико секунда па ћу га загрлити“. Враћам се и узимам ствари са узбуђењем које обузима човека кад је уверен да га на станици чекају. Мале кућице чуваре пруге пролећу и најзад, не успоравајући нарочито, воз стаде.

На перону јадно осветљене станице тискале се оцртане прилике неколицине носача и деце и дрско се грабиле око ствари путника. Ја се обазрем свуд унаоколо, жељно тражих да видим Николу, али узалуд: њега није било на станици. Поред мене промаче крезуби студент па се изгуби у гомили. ја стајах још мало и лака језа разочарења проструја кроз мене, али се брзо подсетих неуредности поштанског саобра-