Srpski književni glasnik

18 Српски Књижевни Гласник. дима које су се уздизале, зажарена, уплакана, била је дражесна у својој лакој хаљини са свим припијеној уз тело.

Понова сам узео капут да идем, да је не гледам, кад, изненада, кутија са жутим ималином испаде из џепа па се откотрља под астал. ја се сагох да је дохватим и како се, мачијом хитрином, она пожури да то учини пре мене, (а поклецнух и падох обгрливши је.

У слаткој напренутости, узрујан алкохолом, морао сам је чудно погледати устајући. Ох, оне исте жарке очи засењене другим трепавицама!

— Остаћете,... морате, свакако морате остати.

— O, хвала... молим... кад кажете.

Из дечије собе зачу се испрекидан, гласан уздах у сну. А из црног оквира на зиду посматрао ме строги израз очију старога оца тако одлучно опомињући да се скамених.

Али блудна пара слатке пожуде избијала је помамно из жене, опој се распростирала око ње и била јача од свега. Све се око мене окретало. И не знајући више шта чиним ја страсно прошаптах :

— Снајкице.

Па је бесно зграбих око паса. И док се она сва упијела у мене ја сам је гризао у оној безумној страсти која луиомен Деде А ет iii Али ма'ните, господо. То на страну...

У

Сјајно сам се провео у гостима, моје ми части. Прошло је од тада неколико дугих месеца, а ја ни о чем д угом и не мислим. Све што ме тиштало то је: да пронађем какав било посао или измислим какав му драго разлог па да понова одем у Вујановац. А кад ономад прочитах у неким новинама да је Николе Глишића, тамошњег шефа благајничког оделења, мога побратима, заиста нестало, ни мало се нисам зачудио. Јер по знацима моралне пометености које сам на њему приметио, приликом прошлог виђења, ништа друго и боље није се од њега могло ни очекивати. У новинама стоји: да се још незна је ли и шта проневерио и да никакво писмо, при одласку, није за собом оставио; као и да је инспектор Министарства отпутовао да утврди стање касе и остало. Међутим стигло ми је и опширно писмо од снајке. Пише ми: да је