Srpski književni glasnik

Кнежине у Србији. 607

Тако су под Кнезом Милошем уништена стара аутонбмна права кнежина. Кнежине, кнежински кнезови и кнежинске скупштине истина су и даље постојали, али су постали нешто сасвим друго но што су били под Турцима. 1830 године име кнежина замењено је именом капешанија, а доцније именом срез. Кнезови у кнежинама названи су капетанима. На тај начин ишчезоше и имена која су подсећала на старе аутономне покрајине, да уступе места именима која су означавала само административне покрајине и административне чиновнике Србије.

Овако коренита промена, на штету народне покрајинске самоуправе, није била у вољи народу и није могла проћи без кризе. Односи и облик управе у кнежини били су давнашњи, у народу створени, обичајем чувани и срасли с народом, и нису се могли лако прегорети. Кнежине су биле нешто интимно и своје. Стари кнезови су били домородци, народни људи, које је сваки знао и према којима је био сваки слободан и отворен. Они су имали стари, у својој породици наслеђени и народом подржавани ауторитет, о коме су и они сами и народ водили рачуна. Они су живели са народом, познавали његове прилике и потребе, о њима се са народном скупштином саветовали, и били само израз народни. Они су знали да ће вечито остати са народом и старали су се да у њему очувају свој углед и свој образ. Испуњавајући дужности према Турцима и вршећи њихове наредбе, они су пре свега водили рачуна о народу и старали се да терете од“ дужности и од наредаба народ што мање осети. Под Кнезом Милошем постало је све другојаче. Кнежине и кнезови су истина још за дуго, бар по имену, постојали, али је све: било по другом калупу. Кнезови су били сасвим нови људи, често пута родом из сасвим других кнежина. Народ их пије познавао, те није могао бити према њима слободан и поверљив. Њихов ауторитет био је нов и потицао је из постављења и наредбе Кнеза Милоша. Као новајлије они нису познавали ни прилике ни потребе своје кнежине. И кад су их познавали, они нису ни могли ни смели ићи за њима, јер

Смедеревска била је у исто време и кнежина) по неколико кметова \ Азању и онде смо ми све Ваше послате заповести с добрим толковањем прочитали, по том порезу на Нахију Смедеревску припадту расположили смо...“ (Држ. Арх, К. К., Нах. Смедеревска 1824).