Srpski književni glasnik

508 Српски Књижевни Гласник.

им то није била главна дужност. Старајући се једино да што боље испуне дужности према Кнезу Милошу и да одговоре што боље његовим наредбама, они су мало водили рачуна о томе колико ће тиме бити задовољене потребе народне или колико ће то народу бити тешко. Новајлије у управљању. они су и грешили на штету народну. Најзад, нове потребе, недовољна упуства, апсолутна отсутност писаних закона, личне слабости скоројевића на власти, учинили су те је народ жалио за старим редом и за старешинама на које је био навикао и сматрао их као нешто своје и природно.!

И ако под Кнезом Милошем није било лако противити се његовој вољи и његовим наредбама, ипак се незадовољство са новим редом јавља врло рано и траје до краја његове: владавине. Већ 24 јула 1816 године пише Милосав Здравковић, Ресавац, Кнезу Милошу: „Друго Вам пак јављам заради Маринка да неће да га слушају, нити за старешину припознају, но другога кнеза наместили и говорили: Ми Милоша не слушамо, но како нама по вољи будне и ми кога (за) способна нађемо, тога као кнеза хоћемо“. У Ђаково; Буни 1825 године, поред народног незадовољства због других злоупотреба, јасно се: види и незадовољство са кнезовима. Јован Обреновић и Милутин Савић Гарашанин, с јаким одељењима. Јасеничана и Лепеничана, били су послати да испитају узроке буне, а неким кнезовима би издата заповест. да. им пођу у помоћ. Кад Јован и Гарашанин дођоше међу побуњенике, њихови људи се измешаше с њима и стадоше викати против својих старешина. 14 јануара стиже у Азању Јован Вићентијевић, кнез једне кнежине у Београдској Нахији, да: буде у помоћи Јовану и Гарашанину, али се и његови људи помешаше са побуњеницима и почеше му говорити да, ако може од сада да суди како кметови и остали народ нађу за. право, онда добро, ако не, онда они имају другога човека. за кнеза, „који ће по њином мненију, како они нађу. за: право, судити“.“ На збору Ђаковаца у Тополи, 20 јануара, решено је да се упуте Кнезу Милошу народне жеље. Прва.

1 „У Црној Гори још се не може замислити да се у неком пле– мену постављају за чиновнике иноплеменици, туђи људи“ ()]. Ердеља– новић, Насеља 1У, 225—226).

2 М. Гавриловић [1,33 2.

3 М, Гавриловић П, 569.