Srpski književni glasnik

610 Српски Књижевни Гласник. ,

су сви старешине своје тужили и код власти опадали, а ми то никад покушавали нисмо; свагда смо љубили наше старешине и свагда радо и охотно испуњавали заповести господарске, које су нам они саобштавали, па нам овај случај сада тежак пада“. Најзад мајору не остаде ништа друго до да затражи од народа написмено да Срећковића неће за капетана, и народ, „како кметови, тако и остали, сагласивши се, таки му драговољно написмено даду“.!

На овакве појаве Кнез Милош је реагирао са великом жестином. Већ 3 јуна 1817 могао је он писати Михаилу Герману: „Овдашња обстојатељства за сад су добра, све је у тишини. Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли. Сви су са мном у једном сагласију. Противне партије све сам уничтожио“. У новим случајевима био је без милосрђа. Ђакова Буна крваво је завршена. Постављајући за капетана нараћинског Анђелка Николића, 21 маја 1835 године, он народу „препоручује“ и „налаже“ да га за капетана призна и његове заповести тачно испуњава, „као што треба да се народ спрама свог старешине правилно и законо постављеног влада... Ако сте до сад по некому зар стародревному, рђавому, обичају којекакве плетке радо чинили и у туђе се послове радо мешали, то сад избаците са свим... и угледајте се у том на други народ србски, који старешине своје слуша и поштује. А ја мислим да ћете и ви за дужност признати онога кога ја љубим — љубити, и онога кога ја старешином поставим — поштовати, уважавати и слушати. У случају ако би се који усудио и опет какве плетке чинио, тај ће без сваке разлике строго каштигован бити.“ Из одговора који је Кнез Милош дао 31 децембра 1838 године Исправничеству Окружија Ваљевског о народном непримању јабанца Аксентија Срећковића за капетана Среза "Тамнавског, види се цело његово гледиште на постављање кнезова, односно капетана, и сва категоричност у извођењу овога гледишта. „Ми, вели он, оне људе за старешине постављати за дужност своју сматрамо, који највише имају тому способности и заслуге, а да Аксентије Срећковић и једно и друго својство

' Држ. Арх, К. К,, Нах. Ваљевска 23 и 24 децембра 1838. Ме 1517. 2 В. и Н. Петровићи П, 173. з Држ. Арх, К. К., Нах. Ћупријска 1836, Ко 1771.