Srpski književni glasnik

i Кнежине у Србији. 609 тачка тих жеља била је: да се „кнежевски зулум укида“ и да се злочинци измакну из вилајета. Кога народ хоће, тај и да буде народни старешина с „изволенијем“ Кнеза Милоша.! 9 фебруара 1825 године, одмах после угушења Ђакове Буне, пише кнез Никола Станојевић из Араповца Кнезу Милошу: „Кметови (народ) од кнежине Станојевића постављају кнеза другога...“% И тако даље. Исти случај је био и са старешинама у новодобивеним крајевима 1833 године. И тамо је народ био незадовољан са старешинама које је Кнез Милош постављао, па је тражио своје људе, који су му и под Турцима били старешине.

Један случај народнога незадовољства са наметнутим старешинама из 1838 године врло је пластично представљен у актима Државне Архиве. Те године умре тамнавски, најпре кнез, а затим капетан, Павле Симоновић. Он је био родом из Тамнаве и као кнез био је наставио и под Кнезом Милошем, колико је то било могућно, стару кнежевску традицију у својој кнежини, те је народ са њим био врло задовољан. У децембру те године имао је исправник Окружја Таљевског, мајор Матија Симић, да представи народу Среза Темнићског новога капетана Аксентија Срећковића, кога је Кнез Милош био поставио. Народ је био сакупљен у селу Тухарима. Мајор Симић прочита „височајше писмо Његове Светлости“, које народ „внимателно саслуша“. Мајор је већ „мислио да је дело свршено“, кад три старца из гомиле народа који су стајали један до другога отпочеше говорити: „Фала Господару на његовом писму, али ми нећемо тога капетана никако због тога што је јабанац“. Народ је ћутао као заливен. На то ће опет старци: „Шта сте стали те ћутите, знате ли што смо отоич говорили сви скупа да никако јабанца нећемо и не пуштамо га, кад можемо између нас једнога таквог изабрати.“ На ово народ повиче: „Нећемо јабанца никако па нећемо, кад ми можемо сами између нас изабрати, а и имамо старих наших, који старешине могу нам бити“. Узалуд им је мајор Матија говорио: „Шта вам је, браћо, Бог с вами, та и он се у вашем окружију родио, какви јабанац 7“ Народ остаде при своме. „Видимо, говорио је народ, око нас доста примера а и у многим срезовима јабанске старешине, али знамо да

! М. Гавриловић Џ, 575, 2 Држ. Арх, К. К., Нах. Београдска 1825.