Srpski književni glasnik

630 Српски Књижевни Гласник.

Са разоружањем на суву није никако ишло у Вашингтону. Већ на првој седници Одбора стручњака, одређенога за проучавање тога предмета, делегат Италије предложио је да се изради један план за разоружање Европе, па дакле и оних држава које нису на Вашингтонској Конференцији заступљене. И ако је он из тога плана био изузео Француску, француски делегат је одбио такву сотбтагопе која се највише тицала Југословенске. Њему је изгледала ова комбинација и неучтива и опасна; неучтива за Француску а опасна за Мали Споразум. Италијански делегат је повукао свој предлог. После овога инцидента, дошао је један нови, опет поводом разоружања на суву, између Италије и Француске. Један неверан телеграм из Вашингтона, према коме је Министар Председник Француски, при претресању о разоружању – сувоземне _ војске, тобож омаловажавао талијанску војску, довео је до оштрих антифранцуских демонстрација у Италији, које су се једва стишале. После овога, Бријан је одржао један добар говор и учинио немогућним свако разоружање Француске, изнесавши противу немачкога тајнога оружања и спремања јаке доказе. По њему, Немачка може за најкраће време да стави на ратну ногу 7000.000 војника са најмање 250.000 официра; исто тако, за кратко време Немачка може да многе своје садање фабрике претвори у фабрике оружја. Под таквим приликама Француска, казао је он, не може, смањивати своју војску. Овакво схватање француско за разоружање на суву, дало је повод другоме једноме инциденту, француско британскоме. Лорд Керзон, изразити представник империализма, надахнут историјом 1815, обележио је држање Француза у Вашингтону и француску политику јавно као завојевачке, претећи готово да ће они у својој политици бити осамљени: „Место да приме уверавања Сила да им неће бити ништа, они рачунају само на себе и своју снагу.“ Овај догађај је изазвао живу полемику у Лондону, у Паризу, и у Вашингтону, пре на штету Лорда Керзона него на штету Француске. Питање о разоружању на суву је одложено за други пут, можда за до године.

У овоме незавијеноме критиковању Лорда Керзона француске политике, коју је излагао Бријан у Вашингтону, игра велику улогу француска политика на Истоку. Баш пред сам полазак за Вашингтон, Бријан је ратификовао уговор о миру закључен између Кемал-Паше и Француске, уговор о коме Лорд Керзон није ништа знао. Тај уговор, створивши један свршени чин у Малој Азији, можда нешто на штету Франпуза, повредио је, ако не британске интересе, а оно бар британске жеље и наде да се Кемал-Паша покори сасвим и да се Грчкој обезбеди боља одступница из Мале Азије. Нереди у Индији и немири у Авганистану, предели где је Лорд Керзон као вице-краљ Индије с муком делао, имали су, наравно, свога утицаја на његово држање. Изгледа да баш