Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 631

због тога Лорд Керзон, који је, и ако презире све ориенталце, задржао нешто са тога Оријента, не може да уђе у идеје Француске. Због тога и сад изгледа да се Французи и Енглези не разумеју и да се неће разумети никада. Конференција, којој је претходила измена нота и мисли о Турскоме Питању, између Лондона и Париза, имаће за циљ да тај неспоразум изглади. Лорд Керзон је предложио сам да најпре он, Бријан и Бономи претресу цело питање између себе, па да га после изнесу пред Врховно Веће Сила на решење. За нас је од интереса како ће се сад развијати ова ствар, јер ће она довести до ревизије Севрскога Уговора. Ревизија Севрскога Уговора тиче се и нас; тиче се врло много нас, јер од тога зависи и цела ориентација будуће политике, наше, бугарске, грчке, румунске, турске. Грчки неуспеси у Малој Азији, осамљена Француска, чине наш положај тежим него икад, али не и безизлазним. Прилика је сада за нашу дипломатију да поправи досадање погрешке и положи темељ наше Источне полике. Вашингтонска конференција јесте један позитиван успех, ли делимичан: цео и дефинитиван успех биће ако се и питање о Немачкој уреди. Докле год се то питање отвара, дотле неће бити редовних међународних односа и стања. А ово питање се отвара кад год дође рок отплати за ратну одштету. Немачка редовно објави, на месец дана пред исплату, да неће имати новаца да плати одштету, даје неће моћи исплатити из редовних средстава, да ће морати у банкротство. Немачка финансира у миру као и у рату. Немачка се 1914 надала да ће рат бити кратак и за њу победоносан, те је војничку спрему куповала са позајмљеним новцем; зајмовима је чак и флоту градила. Своје дугове мислила је плаћати после рата из велике ратне одштете. После примирја Немачка је упетостручила издавање новчаница; до новембра 1918 имала је у циркулацији двадесет милијарди марака, данас има сто. То је природно, што више новчаница, све им је вредност мања. Немачка је после рата код куће дуго дискутовала шта да ради, и одлучила је да је боље за њен спас да продужи с издавањем нових новчаница. И таква политика финансијска све више поправља њене финансије. Немачка зајми звечећу марку, а плаћа папирном марком која има увек десет пута мању вредност. Ако овако продужи даље, Немачка“ ће да сведе свој ратни и унутрашњи дуг на једну минималну своту... Немачка је и сад известила своје повериоце да неће моћи да плати рате које по Уговору има да плати 15 јануара и 15 фебруара идуће године. Њена 'два велика финансиера, озлоглашени Хуго Стинес и трезвени Др. Ратенау, налазе се у Лондону, тражећи зајам и мораторијум. На тај начин је опет отворено питање о ратној одштети, које је пре неколико месеца једва довело Француску и Велику Британију до спора-