Srpski književni glasnik

638 Српски Књижевни Гласник.

је удесио Г. Петар Коњовић и пустио у свет под општим називом „Моја Земља.“

У тренутку када се почињу чинити припреме за организацију националних консерваториума у већим културним средиштима наше краљевине, појава овако великог броја композиција домаћих аутора само је знак да ће градиво за наставу у тим консерваториумима имати, не само тако потребно класичарско обележје, оживљено изразитим делима савремених струја, него ће бити обогаћено и примерима наше националне музичке културе, што је, исто тако, од великог значаја по музикални развој будућих генерација музичара у нас.

Једно би се још могло пожелети : да се у земљи организује један „Југословенски музички издавачки завод“ који би у своје каталоге прикупио, као издавач или депозитер, сва

дела свију југословенских композитора. КА

Д-р. Милан М. Стојадиновић, „Борба против скупоће“. (Београд, 1921. 309 сгр.) -—– Поводем „Уредбе о сузбијању скупоће животних намирница и несавесне спекулације“ публиковане у Службеним Новинама (20 јула 1921 г.), била је сазвана конференција Суда Скупоће. Брошура, под горњим насловом, садржи говор Г. Стојадиновића држан на тој конференцији. |

Садржај брошуре је овај. Да ли се у опште уредбом или законом могу одредити цене7 Да ли је довољно да држава донесе једну уредбу о сузбијању скупоће, па да добијемо јевтинији живот 7 Г. Стојадиновић одговара категорички: Не. У друштву постоје економски закони, а они су једна врста природних закона. Уредба о сузбијању скупоће долази у опреку са једним од тих закона, са законом понуде и тражње. Понуда значи постојање извесне количине робе, док тражња представља потребу људи за том робом. Понуда и тражња су два елемента за формирање цена: Већа понуда, ниже цене; мања понуда, више цене. Ако хоћемо да регулишемо цене, морамо утицати било на понуду било на тражњу. Да ли се Уредбом увећава понуда, односно да ли уредба увећава количину потребних намирниџца7 Или: Да ли Уредба смањује понуду, односно да ли она смањује потребу за тим намирницамаг Г. Стојадиновић одговара да „Уредбе немају ту мађијску моћ, и да се никаквим уредбама не даду фиксирати цене“. Доследно овоме, противан је сваком нормирању цена и тражи економску слободу. У потврду свога мишљења наводи питање станова, хотела, хлеба, однос трговине и спекулације, чиновника и скупоће, и најзад предлаже средства против скупоће.

В. Гаршин, „Надежда Николајевна.“ (С руског Олга Глушчевић-Којић. Београд, 1921, Свесловенска књижарница. Цена