Srpski književni glasnik

0 Српски Књижевни Гласник.

враћен у Енглеску, он се не одриче свога острва, настањује на њему своје људе и ствара једну колонију. Оваква чуда енергије и овакве колонизаторске способности није тражити од једне слабе женске, и зато је и Жироду изабрао за своју Сузану једно рајско острво на Тихом океану, острво цвећа и тица, на коме је вечито пролеће и на коме целе године има воћа за јело. У овој погодној средин Сузана нема ни потребе ни воље за радом; цео њен острвски живот пролази у левентовању и сањању... Интерес таквог романа у коме има само једна личност, па и та једна не ради скоро ништа, — интерес таквог романа може бити само психолошки. Ако је енглеза Дефо занимало, како би се један човек, бачен на пусто острво, могао одржати у животу, француза Жироду занимало је, како би се једно тако друштвено створење као данашња Францускиња морала изнутра променити, када би у један пут сстала у потпуној самоћи. Он показује како та жена, чим је истргнута из друштвеног живота, почиње осећати његову извештаченост коју пре није осећала; многе ствари које су јој пре изгледале занимљиве и важне, више јој не изгледају такве. Али, у колико се одваја од друштвеног живота и губи интерес за њ, њено сећање слаби, она заборавља имена и ствари које је знала, и у том општем заборављању цела њена морална индивидуалност прети да ишчили. И у страху да не изгуби своје ја, Сузана тражи на-све могуће начине да парчета сећања која су јој остала, сачува и учврсти... Ако Робинсон представља борбу за одржање физичке личности, Сузана представља борбу за одржање моралне личности. Ова борба могла је бити врло патетична. У једном роману Џозефа Конрада, један човек остављен сам на острву, губи потпуно духовну равнотежу, и из страха од самоће врши самоубиство. »Жироду не иде тако далеко. Његов је роман држан стално у тону хумеористичне фантазије, и све се свршава лепо.

Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.