Srpski književni glasnik

48 Српски Књижевни Гласник.

учини предложену му исправку фронта своје армије (левога крила), али је напоменуо: „да је он готов да изврши свако наређење Врховне Команде, само за ово тражи писмено наређење“, које му је одмах и послато (види моју расправу Колубарска. Бишка).

Ја ово нарочито истичем као један врло важан моменат, који доказује да војвода Мишић није имао у овој прилици никакве шире концепције. ЊЂега се нису тицале ни суседне војске ни целина битке; он је гледао само своју армију, па у место да буде захвалан Врховној Команди на њеној опомени и наређењу, да се за времена отклони једна катастрофа, за коју би сам Мишић доцније одговарао, он још негодује што је, учињеном поправком, фронт његове армије повећан, те не може „да издвоји армијску резерву“. А што би овим битка била изгубљена, то је за њега споредна ствар!

Може се слободно рећи да је овом исправком фронта Г армије Врховна Команда, на супрот команданту прве. армије, положила основ нашим почетним успесима у Колубарској битци код 1 армије и Ужичке војске.

На стр. 35 и 36 пуковник Г. Милосављевић у своме напису наводи, као нешто важно и аутентично, како се 15 новембра „тукла непредвиђена и очајна битка између два наша великана, војводе Путника с једне и ђенерала Мишића с друге стране“.

Даље на страни 39 и 40, по тој истој ствари пуковник Г. Милосављевић изводи овај бомбаст закључак: „Ето тако је 15 новембра (тачно у 11.50 часа) завршена на телефону историјски значајна битка између војводе Путника и ђенерала Мишића, из које је, на велику срећу по наш народ и земљу, Мишић изашао као победилац“.

Када човек мало дубље загледа у чему је ова „страшна“, па још и „непредвиђена битка“, он види да је ово било само обично и просто обавештење и измена мисли између војводе Путника, као начелника штаба Врховне Команде, и ђенерала Мишића, као команданта“! армије, о општој ситуацији на целоме војишту и бојишту, и о специалној ситуацији код Тармије.

По општој ситуацији на војишту било је добро да 1 армија, ако јој буде икако могућно, остане на развођу између Колубаре и западне Мораве, на линији: Проструга—РајацСувобор, и да олако не испушта овако један врло важан и