Srpski književni glasnik

620 ______ Српски Књижевни Гласник.

радовима. Али већ по бојама којима се служи (сиво, сиво-ружично, сиво-модро, сиво-жућкасто) и нарочито по једном врло префињеном, деликатном општем схватању, које обухвата реалност једним врло сансибилним, нежним и узбудљивим душевним настројењем, Тартаља се потпуно издваја, чак и по цену да остане изван тока којим се уметност развија. Он је у ствари далеко више интересантан и фин сликар него добар и моћан. Финоћа његовог тона је сасвим изузетна. Финоћа његовог наивно пренебрегнутог и очевидно спонтаног сликања и компоновања такође је ретка и у великој мери лична. Али она је у исти мах постала и господаром свију Тартаљиних слика и, чини нам се, целокупног његовог развића. За уметничке пробираче Тартаљина слика ће бити вазда драгоцен објекат. Петар Добровић је најзрелији и најуспелији сликар ове изложбе. Ми смо о њему писали опширно на овоме месту У јануарској (16) свесци од прошле године, поводом његове колективне изложбе. Ми бисмо овом приликом могли само поновити оно што смо тада рекли. У неким радовима на овој изложби Добровић је показао да се још даље развијао и то у најлепшем смислу. /Лоршре Ивке Лукинић је сликарска реализација високог стила. Многи напори Шумановићеви овде су већ потпуно остварени, и ако у ужем оквиру. После преживљеног кубизма, после врло успелих покушаја да конструише (/Лечујски пејзажи и друге слике), и никада не иматериалишући своју боју и свој тон толико да овај престане бити изразит и сам по себи и сликарски, Добровић озбиљно и поуздано приступа чистој сликарској синтези. Апстракција код њега не излази из атељеа, нити прелази на слику. Заиста право је и ретко уживање пустити оку да се напаса оних свежих, једрих, сонорних боја, оних здравих, пуних форама, оне мирноће и оног античког блаженства које веје са слике Поршре И. JI. Добровић се испољава већ потпуно као личност за себе и као самосталан мајстор. У њему се благотворно спаја ведри класицизам венецианске ренесансе, патетични експресионизам и снажни, натуралистички темперамент. — Највише подложни врло разноврсним утицајима, па ипак несумњиво оригинални, показали су се на овој изложби браћа Фран и Тоне Краљ, млади Словенци, обојица и сликари и вајари. Они су у исти мах, извесним својим радовима, и најнапреднији и најзастрањенији уметници ове изложбе. Осим њихове несумњиве даровитости упућене преко сваке мере далеко у правцу апстрактних уметничких реализација ми нисмо у стању за данас забележити који њихов трајнији успех.

Идући у десно од објективног натурализма природно би било да се позабавимо романтизмом и класицизмом. Али ових врста немамо на овој нашој изложби. Једини романтичар, Ђорђе Крстић, представљен је само с два рада од којих је један — Аушопоршре — право ремек дело. Али на основу