Srpski književni glasnik

636. Српски Књижевни Гласник.

У току историјскога развитка, прво се јавио тзв. ушопијски социализам, или, како га Сомбарт назива, рационални; за овим је дошао исшоријски или реалисшички или научни социализам, како су саме социалисте назвале оно социалистичко учење чији су творци Маркс и Енгелс, и кога се социалистички покрети мање више и данас држе.

Рационалисте су мислиле да се до бољега друштвенога поретка може доћи путем разума и сазнања. Тако један од представника тога социализма, Кабе (Сађеф, вели: „Па зар природа није дала свима људима интелигенцију и разум зато да организују срећу, друштво и једнакост 7“. Разум је зато да пронађе најбољи друштвени поредак, па ће се за тај поредак моћи придобити и богаташи. И Кабе мисли да у то не треба ни сумњати, да се и богаташи могу придобити за један савршенији и правичнији друштвени поредак. „Па зар нема и богаташа, вели Кабе, који су просвећени, правични и племенити 2“ +

Готово на исти начин размишљају о томе многи из групе утописта. Такав је био Фурије, па такви су били Годвин и Овен, па и Прудон. Према њиховом мишљењу, нови и бољи друштвени поредак не треба да дође силом, већ путем разума. „Избегавајмо сваку употребу силе, вели Годвин, јер сила није убеђење, и она је сасвим недостојна жеље за правичношћу“. Али то што се може рећи за један део утописта, не може се рећи за све. И Бабеф је био социалиста утописта, па је ипак сматрао да се комунистички друштвени поредак може остварити силом. И он је то, 1796 г., са својим друговима и покушао извести, услед чега је и главом платио. Према томе не може се узети као општа карактеристика свих утописта социалиста одбацивање силе, као што то мисли Сомбарт.

Сомбарт гледа на анархизам као на један изданак рационалнога социализма. Такво једно мишљење не може се сматрати без основа. Јер, без икакве сумње, постоји једна јака спона између социалиста утописта и анархиста, а то је истоветан начин размишљања о друштвеном поретку. Али анархисте проповедају без устручавања употребу силе, јер она треба да доведе слободу и право до победе и владе. Тако Жан Грав вели: „Сукоб је неизбежан између оних који хоће да се ослободе и оних који хоће вечито да владају“. Анархисте су још и за индивидуалне акције. Они знају да се тим путем не може постићи промена постојећег друштвеног поретка, али те акције, према њиховом мишљењу, имају велики морални значај, а делом су и лична освета постојећем по-

ретку и режиму. Основе историјском полу научном) социализму поким Манифесшом, који