Srpski književni glasnik

58 Српски Књижевни Гласник. А смеха, грешећи о ону строгу дворску етикету још из доба Марије Терезије.

Ја сам са њим свега једном говорио, у дворцу у Хецендорфу код Беча, приликом моје званичне аудиенције код њега. Пријем и држање били су демократски, а разговор сасвим грађански: о коњичкој униформи српскога војника, о породици његовој и мојој, о Бечу. Наследници, прави и презумптивни, нису смели говорити са страним представницима друкче, као што се нису смели појављивати у свечаним приликама: цар Фрања Јосиф је био јако саревњив на своја царска права. Бивша царица Зита била је свечана и крута, и ако се наш говор водио о тако простим стварима. Последњи пут сам их видео на опелу Франца Фердинанда у дворској капели у НоЂиге-у. Зитино лице није се могло видети од густога дугачкога црнога вела, а Карлово је било увек оно исто живо и насмејано, у чудноме контрасту са непомичним и здравим лицем цара Фрање Јосифа.

У априлу 1918 сазнало се да је покојни цар Карло У још у децембру 1916 године понудио мир Енглеској и Француској преко свога шурака кнеза Сикста од Бурбон-Парме.

Од новембра месеца 1916 па до августа 1917, он је из властите побуде чинио извесне покушаје да закључи одвојен мир са Француском и Енглеском. У томе послу, у тим преговорима, препуним разних перипетија, Карло се показао слабић какав је увек био. Он је осећао да Аустро-Угарска не може издржати рат, а веровао је чврсто у верност и оданост својих поданика хабсбуршкој династији, па ипак није могао да се реши веза и окова немачких. Њему су одвратност према рату и нагон диктовали да се мири, али његови саветници, традиционални Аустријанци с тврдом вером у јачину и престиж двојне монархије, надјачали су га. И кад је променио све министре и војне команданте свога деде Фрање Јосифа, Форгача, надвојводу Фридриха, Кербера, Бурјана, Клам Мартиница, гроф Чернин је покварио његове планове. Гроф Чернин, који је био заједнички Министар Иностраних Дела, имао је царево пуно поверење, које је на послетку изиграо на један доиста необјашњив начин. Чернин, и ако је знао да постоје два оригинална писма царева, и ако је и сам водио преговоре за одвојен мир са престарелим министром француским А. Ribot-oM, — који је ову ствар упропастио саопштивши њену