Srpski književni glasnik
Економски Преглед. 227
марта и, крајем августа, на 328 милиона круна. Код Француске Банке менични портфељ износио је 14 септембра о. г. 1.887 милиона франака, према 1.815 милиона на дан 7 септембра.
Наша Народна Банка имала је зајмова на менице у укупном износу од 384,8 милиона динара на дан 15 септембра 1921. После годину дана ти зајмови износе 1.315,7 милиона. За годину дана, дакле, повећање износи 931 милион динара. Ипак, у пркос тога осећа се оскудица у новцу и тражња кредита је већа него икада до сада, ма да је Народна Банка одобрила ванредних, сезонских кредита, скоро за пола милиарде динара, поглавито за потребе извозне трговине.
Покушај са повећањем интересне стопе од 5 на 6" за новчане заводе, а по зајмовима на залоге од 6 на 7%,, није дао никакве резултате. Тражња новца од Народне Банке непрестано се повећава, јер је то ипак најјевтинији кредит у земљи. Државна Хипотекарна Банка је скупља, а велике приватне банке не дају данас новац јевтиније него са 13—15%о годишње камате.
У ово доба године, код нас се и пре рата осећала оскудица у платежним средствима, из сасвим других разлога. Наш сељак, навикнут на банкноту, нерадо је примао наполеондор, а контингент новчаница био је обично исцрпен. (Сада, пак, поред исцрпеног контингента, има и других узрока, од којих је најважнији слаба вредност динара. Услед тога, цене земљорадничких производа и увозних артикала толико су високе да за куповину треба држати велике стокове готовог новца. С друге стране, ова година одликовала се изванредном привредном активношћу.
Пре свега, грађевинска делатност била је тако жива, не само у Београду, него и у другим градовима наше земље, да је апсорбовала огромне суме новаца. Те инвестиције још не могу дати такве приносе да би се могао осетити придолазак новца од датих зајмова за грађење. Управа Фондова је до сада издала око триста милиона динара, и тај новац лежи умртвљен, јер дужници врло слабо одговарају својим обавезама. Сем тога и приватне банке су издале знатне суме на грађевинске кредите. Кад се при том узме у обзир да многе банке и саме подижу сопствене зграде, онда је јасно зашто су многа новчана средства имобилисана.
У овој години била су врло обилна нова оснивања акционарских друштава (банака, индустријских, трговачких, рударских, грађевинских и других предузећа). Рачуна се да је за уплату нових акција, као и за повећање капитала код старих предузећа, за шест месеци ове године мобилисано око пола милиарде динара. Тај новац набављан је поглавито кредитом. Отуда једна ретка појава, да се сума зајмова на менице није смањивала код Народне Банке ни у марту и априлу ове године, када је, због слабог извоза, тражња новца обично најмања.
15%