Srpski književni glasnik

998: Српски Књижевни Гласник.

Спекулација је такође један од узрока данашње новчане кризе. Једна велика београдска банка жали се да јој трговци престонички дугују преко сто милиона динара. Ти кредити су, повучени још 1919 и 1920 године, употребљени за набавку робе, а потом за куповину хартија од вредности (махом акција разних банака) и за теренске спекулације. Ове велике суме леже такође ван новчаног саобраћаја, новац се не враћа, и банке нису у стању да дају нове зајмове.

Најзад, да споменемо и један најчешће помињани узрок несташице новца. Тврди се, наиме, да је новац код сељака. Земљораднички ред, као најмногобројнији у земљи, има релативно највише готових новаца, само по том факту што просечно свака привредна јединка (једна породица) држи код себе известан минимум платежних средстава. Ако се узме да има у нашој држави укупно 2,600.000 породица и да на сваку долази просечно по Хиљаду динара, онда је преко две и по милиарде на рукама, повучено из редовног саобраћаја. Наш сељак је неповерљив према новчаним заводима. Томе је допринела и агитација која се у том смислу води. Зато се новац налази сакривен и не ставља се на расположење народној привреди преко банака, које су у целом свету посредници између оних који нуде свој сувишак новца на привремено руковање и чување, и оних који га траже. Имаће и других разлога што у последње време улози на штедњу опадају. И код Државне Хипотекарне Банке може се запазити ова појава. Од других банака улагачи повлаче свој новац, било стога што га на другој страни могу пласирати повољније, било што се због променљивости вредности новца траже објекти који су мање колебљиви у вредности.

Све то чини да се новчана криза још више пооштрава. Питање је како да се она ублажи. Изнесен је предлог да се повећа контингент новчаница код Народне Банке, који сад износи преко пет милиарди динара. Против овог предлога устао је, сасвим оправдано, један део јавности, јер би то значило нову инфлацију, и према томе падање вредности нашег динара. На ово гледиште стао је и управни одбор Народне Банке. Министар Финансија, међутим, треба средстава за извођење разних одлука владиних (једна од последњих је кредитовање самоуправних тела ради сузбијања скупоће), и понова апелује на Народну Банку за нове кредите.

То новчану кризу неће ублажити. На против, она ће бити појачана слабљењем динара. Министарство Финансија треба да враћа дуг Народној Банци и да на тај начин ствара нове резерве за повећање циркулације. У том циљу треба на првом месту употребити 14,300.000 златних круна коју је суму добила наша држава из ликвидационе масе Аустро-Угарске