Srpski književni glasnik

232 Српски Књижевни Гласник.

зебњом. Питање Мореуза и Цариграда, као што је више пута овде помињано, има за нас највећи интерес, и то не само за данас него и за сутра. Питање Цариграда и Дарданела се тиче свих Словена, и свако решење у коме они не би имали главну, решавајућу реч, било би само привремено. Мореузи треба да буду слободни, али под контролом свих заинтересованих, са једнаким правима. Не треба да се понови оно што је са Дунавом : Дунав је проглашен за међународну реку, а прибрежне државе имају мања права у њему него Француска, Енглеска и Италија. Прилике су данас такве да се могу тражити, па и добити, једнака права за контролу над

Цариградом и Мореузима. ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — КОНГРЕС ЈАВНИХ РАДНИКА У ЗАГРЕБУ.

На Илиџанској конференцији јавних радника, као средство за развијање започете акције, предвиђен је сазив једног ширег конгреса у Загребу. Тај конгрес одржан је 10 септембра. Посећен више него што су очекивали и сами сазивачи, Конгрес је бројем учесника, —рачуна се да их је било преко две хиљаде, — чинио утисак правог збора. По своме саставу, конгрес је представљао у првом реду један састанак интелектуалаца: — Радић би казао „школоване господе“, — професора университета и средњих школа, публициста, државних чиновника, нарочито из суда, лекара, адвоката, инжењера, и тако даље. Поред интелектуалаца, на Конгресу је било и представника привредних кругова. Што је нарочито падало у очи, то је присуство народних посланика, и то не само посланика из опозиције — земљорадника, народних социалиста, муслимана из групе Д-ра Спахе, — него и из једне од владиних партија: демократске, међу којима је био и сам шеф странке, Г. Давидовић. Биле су заступљене све покрајине: више стотина учесника дошло је из свију крајева у Загреб да присуствује Конгресу. Поздраве је примио Конгрес из целе земље, нарочито из Хрватске и Далмације.

Пред Конгрес, 8 и 9 септембра, држане су уже конференције, на којима је, после расправе о политичком положају, утврђен програм рада Конгреса, као и нацрт резолуције. Сам Конгрес имао је изглед не скупштине коју треба убеђивати, него скупштине која је убеђена. И говорници и говори бурно су поздрављени. Предложена резолуција усвојена је једногласно. По нацрту сазивача, предмет претреса Илиџанске конференције јавних радника имао је бити ограничен на српскохрватски спор. Међутим, већ у дискусијама на конференцији