Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 933

дошло се до закључка да се питање српско-хрватских односа не може правилно схватити ако се не доведе у везу са општим расположењем духова у целој земљи: хрватски проблем чини само један део читавог државног проблема. Илиџанска конференција, потпомогнута инициативама са других страна, изазвала је један покрет јавног мишљења за изравнање српскохрватског спора, који је, на Конгресу у Загребу, дошао до одређенијег изражаја.

Ово је, у главним линијама, према раду Конгреса и према усвојеној резолуцији, гледиште тог покрета, који је у схватању хрватског проблема пошао од основног закључка "Илиџанске конференције.

Стојимо пред једном чињеницом: само мали, врло мали део Хрвата, вољан је данас да сарађује на организовању заједничке државе Срба и Хрвата; исто тако, мали део пристао је да заузме став неутралног посматрача; огромна већина. хрватског племена, бар хрватског племена из Банске Хрватске, окупљена је у Хрватском Блоку, чији је програм отворено непријатељство против државног јединства Срба и Хрвата. Али порекло незадовољства није код свих хрватских незадовољника у Блоку истоветно. Поред блокаша из оданости према посебној хрваткој државној идеји, који су безусловно противни заједничкој држави са Србима, има их који су, повучени страшћу, у Блок отишли искључиво да манифестују своје нерасположење према режиму радикално-демократске коалиције. Код ових других, дакле, узроци незадовољства не разликују се од узрока који су створили народно незадовољство и у покрајинама ван Банске Хрватске, и стварају га чак и међу Србима. Тај општи узрок, то је, како се подвлачи у резолуцији конгреса: „лоша администрација“.

И да није административне дезорганизације и осећања зле крви које она оставља, Радић би ипак имао у хрватским сељачким масама и међу франковцима своју поуздану војску, али он онда не би био у стању окупити око себе читав Хрватски Блок и изигравати „законитог“ представника Хрватства. Радикална државно-правна опозиција постојала би у хрватским крајевима и кад бисмо имали најбољу државну управу, само, у том случају, та опозиција не би успела увући у своје редове скоро целокупан хрватски део народа.

Анализа постанка Хрватског Блока указује у исто време на методе чијом се применом једино хрватски проблем може решити.

Супротно ранијим покушајима чињеним са српске стране, Конгрес јавних радника одбија свако преговарање са Радићем. Присталице посебне хрватске државне идеје, којима се Радић ставио на чело, не могу се ни најширим уступцима придобити за државно јединство са Србима. Оно што се да постићи, поред повраћања активној политици оних Хрвата који