Srpski književni glasnik

Оцене и Прикази. 237"

политике. Професор Нити је, пре свега, интернационалан . финансиер, и као један од најбољих познавалаца тешког еко-. номског стања своје отаџбине и других европских земаља после рата, апеловао је серијом чланака на америчку јавност, указујући на нужност за победничке државе да одустану од. своје „ратне политике“ према побеђенима, у своме сопственом интересу. Прерађена збирка тих дописа публикована је крајем 1921 у Риму и убрзо била преведена на скоро све европске језике. Код нас је била два пута преведена, и најбоље, загребачко издање, у преводу професора Шнауца, има спедци-. _ алан пишчев предговор.

Примајући познате Кејнсове теорије о потреби ревизије. економско-финансијских клаузула Версаљског Мира према Немачкој, Г. Нити се труди да докаже неправедност и неопор--. туност скоро свих политичко-териториалних, сувише ради-. калних промена, створених уговорима о миру, тврдећи да ће Европа преболети своју данашњу кризу само општим, великим попуштањима од Версаљског, Нејског, Сен-Жерменског и Севрског уговора, јер иначе „победницима прети већа погибељ. него лиепобеђенима“. Увек и пре свега вођен једино бригом за успостављање нормалне, предратне, међународне уређене трговине и промета, Г. Нити препоручује да се што пре задовоље познате националне претенсије свих држава из до-. јучерањег нама непријатељског блока и да се сарађује са бољшевичком Русијом, јер је то једини начин да се отклоне опасности нових ратова у данас „балканизованој“ Европи. Као економиста, Г. Нити најбоље тумачи опште незадовољство Италијана после мира, износећи све огромне губитке које је Италија претрпела на Конференцији у Паризу заносећи се јадранском обманом, а занемарујући поделу стварних, економских користи од Немачке и Турске (колоније, концесије, угаљ, трговачки бродови) које би једино поштеделе Италију од непрекидних економско-социалних трзавица.

Што се наше државе тиче, Г. Нити, показујући се доследан својој главној тези: помагање побеђених народности, посвећује мађарским тежњама читаву славопојку; за Бугарску тражи да јој се поврате многе територије, тако исто и за. Турску. Ступањем Црне Горе у Југославију „вређају се осећаји Италије“. Ријека треба да сачува своје „италијанство“. Ми треба мање да добијемо, јер смо убрзали рат, док је Италија два пута спасла Француску: својом неутралношћу 1914, и својим ступањем на њену страну 1915. Г. Нити напада Лондонски Пакт, али једино зато што је Далмација сиромашна и може штетити интересима Италије, као и „остале територије додељене Италији [које] имају слабу економску вредност“.

Због свега тога треба примити са пуно резерве и обазривости Г. Нитиев симпатичан предговор нашем издању његовог дела, у коме нам он нуди једну, сувише неодређену „велику -