Srpski književni glasnik

242 Српски Књижевни Гласник.

типичну капу Немице, са подвезаном машном испод браде, на којој је такође штрчало неколико дугих, сребрних длака. Образи су јој били као кувани шкембићи, а брчићи прилични. И заиста, она беба, кад год би се пробудила и погледала у њу, сместа би зажмурила и малаксало заплакала. Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово ће ми дете, Бога ми, умрети на путу“. А у купеу ужасна запара.

Она дивна, блага баба ишла је у Врховну Команду да измоли дозволу за пренос тела свога на фронту исеченог сина официра. Зна тачно да је укопан у Крупњу, у самој црквеној порти, иза олтара.

— Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом.

— Па зашто га не оставите ту, стара2 Шта ће боље него да лежи у цркви г

— Е није тако, душо. Мајка сам. Мајчином је срцу лакше овако. Пренећу јунака код нас. Ми имамо нашу гробницу, и ту ћемо, кад Бог рекне, лежати скупа.

Она друга баба, ортгеззе, и сама иде у Врховну Команду. Тамо је њен син у штабу, око менаже, а жена му развила барјак у Београду. Сад она иде све да каже, па куд пукло.

— Ја или она, па коју више воли. Обадве не можемо, а није она него сам ја вид'ла муку око њега од оволицно. Рано, госпођо, остао без оца, сами видите: данашња деца то не признају, а она гуја уме фино да се вије око њега.

Господин са оном нарочитом кутијом иде у Економно одељење да тамо препоручи свој патент. То је кастрола, спретно удешена и лака за ношење, у којој сваки војник може за себе кувати јело на фитиљу. Фитиљ је'он измислио. Важан је то проналазак, не кошта много, ствар неописано корисна.

— Траже ми и Французи и Енглези и Талијани, наши савезници, сви чули па ми траже и велике паре дају. Јуре ме свуда. А ја велим: син сам ове земље, одавно истина у њој не живим, па је право да јој се одужим. Сваки треба да помогне отаџбини на свој начин, како може. Ја овако, јер сам неспособан, три сам прста изгубио у фабрици.

— Камо да видим, тражи оно чудовиште од бабе, разгледа ону направу и врти главом. — Биће то нека варанција, аг