Srpski književni glasnik

Црвене Магле. 243

Оставите то, господине, нема ту ништа без дрва. Ко је још кувао на фитиљу!

Па око тога настаје читав сукоб између проналазача и ње, те онај први, јако увређен, тврди да смо ми један примитиван народ, неприступачан цивилизацији, а баба му препоручује да онај патент задржи за себе и сам кува на фитиљу. А после проналазач наглашава како разговор сматра за свршен, али га ипак продужује и једе саламу некако огорчено и осветнички, са лицем страшно свирепим.

Жена с дететом била у Београду код лекара, али никакве вајде.

— Ко му је отац, пита ме доктор, а ја му кажем: бандист, господине, тамбур-мајстор у дивизији, проклет да је. „Е, вели, не ваља му отац ни две паре, није се владао као човек“. Знам, реко', и сама. Још турског рата упропастио се негде око Битоља, па после пише, пише сваки дан, а никако не долази на одсуство к'о други, док једног дана, кад није имао куд, он дође, и сад: нит' му ваљам ја, — а прскала сам од здравља, — нит' што може бити од овог кмечета овде. Нит' живи, јадно, нит' мре. Сад запомаже и моли за опроштај: не жали, вели, паре, ако Бога знаш, иди код свију лекара. Он мисли да пара ту нешто вреди, само жали Боже; а и те су му паре проклете: коцкарске паре ником добра нису донеле. |

А зато време ортеззе нестрпљиво меље устима:

— Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад више засвирао у његову кларинету. Овако би' ја њега.

Па згрчи своје кошчате прсте у канџе, као да дави.

— Не свира он у кларинет, он је тамбур-мајстор.

— У тамбуру, у шта било, тек не би више засвирао.

Девојка са шкрофулама на врату и образима враћа се из Београда очајна. Била је тамо да тражи своју одбеглу сестру гимназискињу, па све узалуд. (Она прича, а увек гледа кроз прозор, као да ће ону своју сестру угледати негде на ливади поред пруге.) Прича она и гледа кроз прозор, а Јуришићу се све чини да њега гледа, и ужасно му непријатно.

— Јао, јао, шта би, као да у земљу пропаде, као да одлети: тако је нестаде. Куку мени, ни сањала нисам да ме и то може снаћи. Кажем вам: још дете. Истина, лепо

16%