Srpski književni glasnik

Голгота. 251

— Ја волим снагу.

У оној мутно-слаткој забуни, са лицем које је откривало сав немир, Јуришић се љутио на себе и беснео: „Ја сам нитков. Ама што сам ја то допустио, где ја то срљам 7“ И кад мало дође к себи, он љутито одговори:

— Ни трунке частољубља у вама, госпођо.

— Варате се, него ја волим дете у јунаку.

— А ја безумно волим своју вереницу.

— Не знам да ли безумно, и не знам да ли она вас воли.

— Ја то знам!

— А ја знам...

— Шта знате ви2

И док је у њему ужасно расла сумња, она се насмеја кокетно и загонетно, баш као да је нешто знала па се устезала да открије.

— Распитајте се сами.

— То је само једна гадна интрига.

— Можда... интрига...

И њен звонки смех затрепери ходником.

А воз је већ био у перону. И Јуришић, са бесном, новом и дотле непознатом узбуном у души, остави жену и пође за ствари. Напољу, на месечини, у сред оне гужве, ортезе је,

пискавим гласом, грдила носаче. ДРАГИША ВАСИЋ.

ГОЛГОТА. ДРАМА У ПЕТ ЧИНОВА.

СЕНАМА РИЧМОНДА И ФОРТИМБРАСА.

Agenus Dei! Qui follis peccafa mundi! Ora pro nobis!

ОСОБЕ: ПАВЛЕ, ЖЕНА КрРИСТИЈАНОВА. КРИСТИЈАН, Дечко КСАВЕРОВ. КЛЕМЕНТ, чланови арсеналског Дечко КРИСТИЈАНОВ. | ПЕТАР, одбора 1,2, 3 РаАдНИК НА Републици ЛЕВО. ИВАН, 1 Ћ 7, ДЕСНО. Тома, о > 3 ; CPEJIHHA. АНДРЕЈ, 1, 2 ГЛАС ИЗ КОТЛА. Ксавер, радник у арсеналу. ГЛАСОВИ. ПРОТУГЛАСОВИ У ЛАЂИ.

ЖЕНА КСАВЕРОВА. ], 2, 3, 4 глАС ОД ТРАВЕРЗЕ.