Srpski književni glasnik

270 Српски Књижевни Гласник.

каже да би поводом тога зближења, које је несумњиво управљено противу Бугарске, било згодно поново покренути питање о српско-бугарском споразуму.

Али ни то није имало много успеха у Софији. Тамошњи руски посланик пише под Ле 52, 25 новембра 1910, строго поверљиво да Бугари, као врло практични људи, не увиђају од каквог би им интереса био савез са Србијом, „јер по себи

Србија није у стању да им помогне при остварењу њихових ·

националних тежњи“. Али, осим тога, треба увек имати на уму да спољашњом политиком управља Краљ Фердинанд, „који се у главном руководи личним обзирима“. Зато посланик руски мисли да не треба Бугарску гурати у наручје Србији, према којој је она неповерљива, него све чинити да се она, као и Србија, приближе Русији и Тројном Споразуму, и да се тим посредним путем тек међусобно вежу.

Изгледа да је обрт, баш у том правцу, наступио после једног пута Фердинанда у Беч, у фебруару 1911 године. Руски посланик из Београда јавља крајем фебруара да је бугарски посланик Тошев био на станици да поздрави Краља при његовом повратку из Беча. Тошев је, како тврди руски посланик, добио утисак да је Краљ Фердинанд јако незадовољан својим састанком са аустријским царем, „пошто је остао без икаквог резултата“. Ни из једног објављеног документа не види се шта је Фердинанд тражио тада од Фрање Јосифа и у чему није успео. Али Тошев тврди да ће то разочарење Краља Фердннанда много допринети да односи између Софије и Беча охладне и да се у Бугарској дође „до једне јаке русофилске струје“.

Ускоро за овим шаље руски посланик из Софије један телеграм, који изгледа да даје главни разлог преврата у намерама Краља Фердинанда и бугарске владе. Руски посланик TH} да му је Данев казао како он сматра споразум са Србијом за неопходан, јер се само њиме може спречити продирање Аустро-Угарске ка Солуну, „који је за Бугарску давно истакнути циљ“. Данев је у то време био главни чинилац у новој комбинацији парламентарној из које је поникла влада Гешова. Изгледа вероватно да се разочарење Фердинанда у Бечу односило на тај „давно истакнути циљ“ бугарски, којег је и Аустро-Угарска у то време смерала дохватити се.