Srpski književni glasnik

Пред Балкански Рат. 269“

Покушаји да се дође до неког сталнијег споразума између Србије и Бугарске датирају још из раније, од пута Милована Миловановића у Софију, 1909 године. Један телеграм руског отправника послова из Софије од тога времена тврди да је Миловановић „из разговора са царем Фердинандом, са министрима и осталим личностима, добио утисак да обе државе имају заједничке политичке интересе, који их упућују на ужу везу“. Али и ако Извољски у једном телеграму из истих дана истиче наду да ће овога пута рад на зближењу имати више успеха но дотле, зато „што се у Бугарској плаше потпуног потчињавања Србије Аустро-Угарској, што би за Бугарску имало за последицу да добије Аустро-Угарску за суседа“, ипак су разговори за споразум ишли тешко и били праћени великим прекидима. Српска влада је приписивала тврди руски посланик из Београда у извештају од јуна 1909 — нерешљивост коју је Бугарска показивала у раду на зближењу „личном утицају краља Фердинанда“. За доказ рђавог расположења његовог према идеји зближења, руски посланик наводи да је Фердинанд тражио да се из говора српског посланика, приликом предаје акредитиве, изоставе речи „словенска солидарност, глас крви, заједничка страдања и наде и, изнад свега, вера у заједничку будућност“. И те речи су морале бити изостављене. Место разговора о споразуму са Србијом, почео је Фердинанд у то време неко зближење са бечком владом, које је, према гласовима што их је Извољски прибележио, и ако у њих није веровао, требало да се заврши поделом Србије. У врло поверљивим упутствима које је руски Министар Спољних Послова упутио своме отправнику послова у Софији, стоји „да на руску владу врло неповољно дејствује што бугарска влада одржава неке тајанствене везе са Бечом, а у исто време односи се према словенској суседној земљи тако непријатељски. Ми не можемо ни замислити да при познатим узајамним обавезама између Бугарске и Русије, софијска влада има одиста намеру ући према Аустро-Угарској у неке обавезе“. Ова опомена није много помогла. Сваки озбиљнији рад на српско-бугарском споразуму прекинут је и о њему нема, читаву годину дана, речи ни у једном публикованом дипломатском акту. Тек у септембру 1910 обраћа руски Министар Спољних Послова пажњу руском посланику у Софији на вести о војној конвенцији између Румуније и Турске, па