Srpski književni glasnik

282 Српски Књижевни Гласник.

„Божји угодник“ спремио био за царицу. Она је веровала да ће сваког који буде радио противу Распутина постићи Божја казна. Њу, у њеној великој вери у „Божјега човека“, не може да поколеба никакав полицијски увиђај о оргијама које је Распутин проводио у модерноме вариетеу Вилароде. „То су само сплетке његових непријатеља“, пише “она цару шаљући му некакав Распутинов штап. Други пут је добила од Ане Вирубове остатке од некога вина које је Распутин био послао Ани Вирубовој за рођен дан. Царица пије то вино, даје га и својој деци, и шаље га своме мужу, с изречном жељом да и он попије остатак тога светога вина.

У њеним писмима говори се непрекидно о некаквоме чешљу који је Распутин дао цару. Она не престаје опомињати Николу П да, пре свакога озбиљнога посла, прочешља своју косу тим чешљем, јер је уверена да ће га Бог тада заштитити од сргаке напасти. Празноверице те врсте кипте у њеним писмима. Распутинове речи и дела за њу су симбол Божјега прста, њој се чини да судбина њене породице и династије зависи од тога ако дословце извршује оно што тај калуђер буде казивао.

Царица саопштава без најмањега колебања Распутиново мишљење цару како треба прећи у напад на непријатеља у близини Риге: „Морам ти јавити да наш пријатељ моли да одмах предузмеш напад код Риге; то је, каже он, неопходно, иначе ће се Немци тамо тако учврстити за време зиме да ће требати бескрајнога крвопролића и муке да те отуда отерају. Сад би то било лако, они би морали натраг... он каже да треба и да се мора прећи у напад.“ Она, са дубоком вером у маштања овога чуднога калуђера, описује какав његов луди сан или саопштава цару на пример оваку његову поруку: „На дан светога Тихона, докле су се обносиле иконе око цркве у селу Барабинску, одједном се на небу појави крст, и стајаше читав четврт часа, и то баш у тренутку кад су попови појали „царски крст је моћни заштитник верних“. Ја ти честитам на томе провиђењу, и верујем да је то прст Бога, коме је угодно да помогне своје угоднике. Молим се за све вас... Нека благи Бог даде — завршава се ова порука Распутинова — да добра буде; нема свуда крстова“.

Царица види свуда око цара само завере, те сматра за дужност да открије и изобличи цареве непријатеље. Она