Srpski književni glasnik

Последња Руска Царица. 281

има врло много сасвим присних детаља. Царица је знала врло добро шта се где и како догађа. Она је добивала из најмеродавнијих руских извора сва обавештења о развоју догађаја на фронтовима. Она је стајала у томе погледу у преписци и са енглеском краљевском кућом, са тамошњим својим рођацима. Преписе тих писама пар»мпа је слала често и цару Николи у Ставку на руски фронт. „Кад ће се једном свршити тај гнусни par? Виљем, ја сам уверена, мора често долазити у очајање кад помисли да је он главом, и то баш из дубоке мржње према Русима, почео тај рат, и повео своју земљу у пропаст. Све мале државице годинама ће још трпети од ратних последица... Ја желим само једно, да се наше трупе примерно владају у свакоме погледу, да нипошто не краду и пљачкају, — нека оставе то пруским трупама.“

= :: =

У овим царичиним писмима најчешће се помиње Ана Вирубова; она је царичина пријатељица и повереница; преко ње се одржава веза између царице и Распутина. Готово сви састанци између Распутина и царице бивају у кући Ане Вирубове. Поред ове жене, друго место заузима Горемикин, „стари“ како га царица зове, којега, било лепим било иначе, заводе, некад баш приморавају да ради и оно што не би иначе чинио. Главно лице, међутим, јесте и остаје „наш пријатељ“, Грегор Распутин. Писма су препуна његових полумистичних савета. „Ја се увек сећам шта нам говори наш пријатељ, и колико мало слушамо његове речи“, пише царица своме супругу 16 јуна 1915 године. „Он је, наставља царица у томе писму, врло много био противу твога одласка у Ставку, јер се ту око тебе врте људи који те наводе да радиш и оно што би боље било да не радиш; овде на дому атмосфера је много здравија, и ти би могао да видиш све ствари боље, само кад би се што пре овамо вратио. Ја не говорим ово из каквих себичних разлога, већ зато што непрекидно стрепим од оног што се плете око тебе: ти знаш да ја немам нимало вере у Н. |Велики Кнез Николај Николајевић). Ја знам да је он далеко од тога да буде паметан, и да његова реч не може бити добра ни савет мудар, чим је устао противу Божјега човека |Распутинај.“

Пишући оваква писма, царица шаље цару Николи мале придике пуне мистичне и пророчке фразеологије, које је