Srpski književni glasnik

286 Српски Књижевни Гласник.

дици и њеним пријатељима. Митрополит Варнава „казао је за мене да сам ја једна луда жена, а за Ану Вирубову тако страшне ствари да их није смео изустити. Горемикин каже да га треба променити. Прегледај моја писма од пре пет дана. "У њима сам поменула једног нашег пријатеља |Распутинај који би то место могао добити; само, све то треба радити брзо: дејство ће бити веће.“

:* : :=

Поред писама, која нису сва штампана, — нису штам'пана писма која захватају време од смрти Распутинове, од 17 децембра 1916 па до доласка царске породице у Екатери"ноград, где су цар, царица и њихова деца провели као робље 'под строгим надзором бољшевика шест недеља пре него што „су их поубијали и спалили у Капћатакијској шуми, — постоји и један царичин дневник. Царица је водила свој дневник од дана када је доведена у Екатериноград. Цела царска породица је доведена крајем месеца априла и смештена у кућу једнога трговца. Првих пролећних дана царица је задовољна; дневи су пријатне и топле, допушта им се да излазе два пут „дневно по пола сахата у врт; у врту женске шију а цар им чита. Постепено затвор бива све строжи. Најпре им се за·брањује да излазе редовно у врт, па онда им затварају прозоре: прозоре замажу прво бело, па их, потом, затварају „дрвеним и гвозденим шипкама, све из страха да не побегну или да не говоре са стражарима. Под таквим приликама царица Александра писала је редовно свој дневник, по некад и свакога сахата, убележавајући сваку ситницу. Цар је понекад читао својима какву главу из Светога Писма, понекад је једно од њих читало какву омању главу из Пророка, нарочито из Данила и Обадија, које је царица најрадије слушала. У затвору су играли некад карата при свећи која је била забодена у стакленицу; ту је, кад је напољу било топло, било врло загушљиво, нарочито због задаха који је долазио из кујне. Хранили су се рђаво, а храна није никад долазила на време. На једноме месту бележи царица да је ошишала цара први пут у животу. Други пут записује да се после толико времена окупала, па и то у кухињској води. Све то она бележи мирно, без иједне речи жалбе. Са горчином пише само онда кад јој не даду свештеника за службу Божју; њеној радости