Srpski književni glasnik

Последња Руска Царица. 287

нема краја кад, најзад, долази један архимандрит и у трпезарији, на трпези окићеној гранчицама јагњеде и царичиним иконицама, служи црквену службу. Докле год нису дошла сва деца у Екатериноград, царица је била у страху ; царичине кћери и син дошли су у два пут, одвојени у две групе, у тај град.

= Ж

Онога дана када су дошли царевић Алексије и његове сестре, — то је био један влажан пролећни дан са великим снегом и хладноћом, — догодило се да је царевић повредио колено павши са постеље. „Бебче“ (како су звали царевића) је имало велике болове, и ако је Царица већи део ноћи провела мењајући му хладне облоге. Сутра дан је дошао лекар. Царица је покушала да са њим проговори више, али се томе успротивио Совјетски Комесар; овај није допустио да проговоре ни једне једите речи. Царевићево колено је ишло све горе и горе, тако да су морали метати ногу у гипс. Овако угипсанога, извозили су га у врт често. Њихов живот је био монотон. Женскиње је шило, цар им је по где што читао, а гдекад седео сам у врту. Маја 24 Царица бележи: „Данас је мој рођен дан“, а 31 маја: „Данас слава мојега копљаничкога пука“. Тога дана упао је совјетски комесар Абдијев у собу и наредио свима да се спакују, јер могу свакога часа да пођу на пут. Цела породица се почела одмах паковати, али око пола ноћи уђе опет исти комесар и саопштава им да неће путовати још за неко време. Сутра дан казао им је да ће остати где су и да неће никуда путовати. Од тада враћа · се стари живот; белешке у царичином дневнику су само мање веселе пред изгледом да неће променити затвор. Нигде се не опажа да се царска породица чега боји. Стража врло савесно чува прозоре од затвора; комесари совјетски и командант трупа редовно обилазе затворенике. Царица се у току лета не осећа добро; повраћа се срчана махна; и како не може да спава, она је често срдита. Срдитост расте кад јој забрањују Божју службу. Кад су им покупили сав накит и однели, царица се не буни; оставили су јој само две гривне, поклон од ујака, и венчани прстен, јер то нису могли скинути с руке; царевим кћерима су тако исто оставили по једну гривну, поклоне од родитеља.