Srpski književni glasnik

Име Државе. 293

имена не служе за обележје онога што је целом народу заједничко, већ да њима означе оно чим се племена између себе разликују. Тако је Хрватима, који су у огромној већини римокатоличког закона, а по језику кајкавци, или штокавци западнога говора, Србин исто што и човек источног закона (православни), или човек источнога или јужнога говора. Нарочито је за српско име везана православна вера, српска црква и засебне српске историјске традиције. То је све Хрватима и Словенцима, па и нашим муслиманима, посве туђе, тако да Србина често истоветују с туђином (Влахом, Грком, Цинцаром), као што и он њих с Латинином, Швабом и Турчином. Томе се није толико чудити, кад се уважи да је у неко време, особито у доба обновљене Пећске Патријаршије, кад није постојала српска држава, Српство у главном било једна верска организација, сасвим туђа католичком делу народа у западним крајевима. Зато је искључено да би католици и муслимани (који су половина становништва наше државе) могли пригрлити српско име за државу; још је мање вероватно да би они без тога пристали да се заједничка држава назове Србијом, јер би тиме била фактички санкционисана превласт Срба према свим несрбима, који би дошли у положај грађана другога реда. Нешто је слично било у Маџарској, где су Маџари, такође мања половина становништва, били владајући народ над осталим покореним „народностима“, али тамо се тај однос могао одржати само силом, а није био никад ни признат од покорених племена. Посве је схватљиво да у великом делу српског племена, којему је политички идеал био уједињење Српства, а не Јужнога Словенства, влада негодовање ради тога што се држава, која је ујединила све Србе, не називље Србијом. Али велико нерасположење влада и код великог дела Хрвата, који су такође имали свој засебни идеал, и којима такође не иде у главу да су се сви Хрвати напокон ујединили у једну државу, а да ипак није ускришена стара Краљевина Хрватска. Име Србије могло би носити ускришено Душаново Царство, али то име не пристаје целокупној нашој држави, чији је само мањи део (100.000 квадратних километара са 5,000.000 становника) некоћ припадао српском царству, дочим већи део (140.000 квадратних километара са 7,000.000 људи) није никада био под Душаном. Остаје до душе још увек могућност да се српско име наметне