Srpski književni glasnik

Име Државе. 299

кад види штампан, да је многим Србима омрзло југословенско име тобоже ради поступка неких чланова Југословенског Одбора за време светског рата. Те приватне свађе могу бити меродавне за приватне односе, али не за државна питања. Други је приговор тежи, и он је до сад највише шкодио југословенском имену. Каже се, наиме, да је Аустрија пропагирала југословенско име на устук српскому, и да је она под тим именом хтела да уједини Јужне Словене у оквиру Хабсбуршке Монархије. Аустрији није било на крај памети да уједињује наш народ. Њезино је гесло било: divide et impera (раздвоји и владај) и она је, доследна тој пароли, држала до својега последњега даха наш народ раскомадан испод девет разних управа. Колико је њој било до уједињења Југословена, може се најбоље судити по томе што је до последњега часа успела да осујети и сједињење Далмације с Хр· ватском, премда је сам њезин цар, као краљ угарски, био владарском заклетвом обавезан да то сједињење проведе. Ово је све најновија и опће позната историја, па се човек мора чудити да о овим питањима могу бити раширена тако нетачна мнења. Али овде, још се може наћи једна исприка у незнању, дочим ваља казати да је у очитој злој вери избачена и у српском делу народа раширена освада да је Аустрија створила југословенско име и да се она за своје сврхе служила југословенским покретом. Више година пред светски рат, а поготово за време рата, Аустрија је гушила југословенски покрет најбезобзирније, забрањивала југословенско име и несмиљено прогонила присташе југословенске мисли, особито омладину. Из редова те југословенске омладине изашли су Гаврило Принцип и његови другови, који су по цену својих младих живота навестили смрт Аустрији, па је управо одвратно да се њихов идеал блати потвором аустријанштине. И ја сам као адвокат, године 1912, 1913, 1914, више пута бранио пред аустријским судовима наше омладинце који су били тужени као велеиздајници, зато што су ширили југословенско име и југословенску мисао. Кад је пак букнуо светски рат, тад сам и на себи осетио како је Аустрија била расположена према југословенству. Заједно са стотинама других далматинских Хрвата био сам затворен у тамницу и окривљен с велеиздаје, за коју је казна била смрт на вешалима, те сам стао пуних осам месеци под том истрагом, тако рећи под веша-