Srpski književni glasnik

298 Српски Књижевни Гласник.

Она је до душе сложена против опћег правила које вреди у нашем језику, али то правило, као и свако, има изузетака, и то не само сличних, већ и јачих од овога. Осим тога, има већ и сличних географских облика, који се у нас већ удомише ма да су једнако неправилни. Међу ове потоње спадају речи Низоземска, Средоземно Море. Слично сложене, као Југословен, су речи: виноград, Дравоград (наш погранични град у Корушкој) и Моровлах (ако та реч долази од море и Влах). Необичнију (несвршену) сложеницу имамо у облику Римпаба, а особито ретку у форми /Главошок (село на острву Цесу), која је тако чудно сложена од речи Глава и оток (острво), те према томе значи глава (рат) од острва. Код ових необичних речи може и филолог да прогута ову реч Југословен, која нам је неопходно нужна, као политички термин, поред географског израза Јужни Словен. Првом, наиме хоћемо, да означимо нашега држављанина, дочим друга значи човека који по племену и језику припада једном јужно-словенском народу, без обзира на држављанску везу. Тако су југословенски држављани и Немац из Вршца и Арнаут из Призрена, ма да они нису Јужни Словени, дочим Словенац из Горице, као и Хрват из Пазина и Србин из Темишвара, припадају јужнословенским племенима, и ако нису политички Југословени. Ово није вештачки створена разлика, већ је она посве у духу нашег народног језика, у којему на пр. белојуг не значи бели југ, већ неко особито време (кад сунце сја, а јужни ветар дува). Према томе и Југословен не значи јужнога Словена, већ члана једне одређене државе (Југославије или Југословенске). Једнако и Београд не значи сваки бели град, већ ову нашу престоницу на ушћу Саве у Дунав. Сва је разлика у начину како су сложене ове речи: белојуг је правилно сложена реч, Београд већ мање правилно, а Југословен неправилно. Али кад је ове неправилности могао да — за вољу народног јединства — пропусти и један од најбољих наших филолога, Г. проф. Милан Решетар, који прима не само облик Југословен, југословенски, већ и Југославија, југославенски, било би већ крајње време да се затвори ова филолошка полемика и да се питање пренесе на његово право поље, а то је политичко.

На овом пољу износе се два последња приговора против имена југословенскога, један просто неозбиљан, а други сасвим неоснован. Неозбиљан је приговор, који се често чује, а мало