Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

ГРГУР МЕНДЕЛ Оснивач науке о наслеђу.

Ових дана прославиће се у Брну стогодишњица од рођења Јована Мендела, у калуђерсту названог Гргура. На овој прослави узеће учешћа не само научна удружења Европе, Америке и осталих делова света у којима се наука обрађује, већ и већина просвећених држава. Сам тај факт показује да се рад овог скромног свештеника и професора цени више него рад обичног научника, и да је тај рад далеко премашио оквир једног обичног националног радника и постао интернационалан, општи. И доиста, две три његове расправице, од неколико десетина страна, које савременици нису разумели, пронађене су тек 1900 године, и њихова научна вредност се тек тада увидела. И као увек, и овога пута скроман проналазач није за живота уживао плодове својих напора, и он је био једини који их је тада ценио. С овим радовима Мендел је стао у ред првих светских радника, јер је у њима први пут изнет један поглед у тајне механизма једног појава који је један од општих појава у природи, — наслеђа, — али који је још и сада недовољно познат. Ови радови су ударили камен темељац једној новој грани биологије која је, као наука о наслеђу, постала једна огромна наука, од велике вредности не само теоријске, него и практичне. У част њеног оснивача, сада се, бар један њен део назива „Менделизам“, и може се рећи да се готово ни једна грана биологије није тако брзо развила као ова наука.

У малом раду од 44 стране: О биљним хибридима 1865, као и у расправи О басшардима хиерацијума по вешшачком оплођењу 1869, који су постали основе науке о наслеђу, изнео је Мендел резултате својих вишегодишњих испитивања на укрштању биљних раса, поглавито грашка. Мендел је хтео да дозна како се понаша потомство две такве расе које се међу собом одликују по каквим сталним особинама, као и којим законима подлежу родитељски карактери у низу нараштаја.

Радећи на том проблему, Мендел је основао једну експерименталну методу која се показала као необично плодна, нарочито у радовима његових следбеника после 1900 године.