Srpski književni glasnik

302 Српски Књижевни Гласник.

Укрштајући тако расе грашка са разноликим и уочљивим карактерима и негујући даље, опет у чистим запатима, потомке овако добивених хибрида, Мендел је дошао до неких резултата који се правилно понављају увек кад се таква укрштања изведу, па макар колико било разноликих карактера. Ти резултати се могу изразити неким бројним односима, а ови опет правилима од опште вредности.

Тако Мендел укршта две расе грашка, и од свих разноликих карактера, он обраћа пажњу на грашак са глатким и округлим зрном, и на грашак чија су зрна с неравном површином. У првом нараштају добио је бастарде чија су зрна, без изузетка, била глатка. Укрштајући даље такве бастарде по истој методи, Мендел добија у другом нараштају облике с карактерима обе прво укрштене расе, и ти карактери се дају представити бројним односима 3:1. То ће рећи да ће се на три грашка са глатким зрном појавити по један грашак са неравним и избразданим зрном.

Укрштавањем јединака овог другог нараштаја, Мендел је добио један део који по укрштању увек даје први основни карактер, затим један други део који по укрштању даје увек други основни карактер, и два дела с мешовитим карактером. То би се могло представити формулом: 1:2:1, у којој 1 и 1 дају увек обе прве расе, а 2 ће по новом укрштању дати исте резултате као и хибриди постали укрштањем другог нараштаја. Питање је сад какав значај имају ови стални односи. Мендел означава карактере првог нараштаја — глатко зрно као доминантне, док карактере који се не појављују назива рецесивним. То је прво Менделово правило о надмоћности (преваленци) карактера.

У другој генерацији понова се појављују рецесивни карактери који су били прикривени у првој генерацији, па се нису ни појављивали. То чини други закон Менделов, т. зв. закон цепања карактера.

Пратећи истовремено више карактера, Мендел је дошао до трећег закона, т. зв. закона независности карактера који су сконцентрисани у семену, и који ће дати у толико већи број комбинација у колико је њихов број већи.

Ови резултати су потврђени доцнијим радовима, и у исто време, они су добили јаку цитолошку основу, јер су у хромозомима клица нађене матсриалне подлоге овим наследственим особинама. Пребацујући тако ове основне проблеме са морфологије на цитологију, добило се много у поимању механизма наслеђа, као што је у исто време ударена основа за физиологију наслеђа. Тако се сад може рећи да овај део биологије, коме је творац Мендел, утиче јако, како на највиша теоретска поимања природе организама, тако и на нај-