Srpski književni glasnik

304 Српски Књижевни Гласник.

су овде дејствовали и други чиниоци. Један од најочигледнијих повода за нагли поправак динара у лето 1920, био је без сумње наговештени одличан принос од жетве, који је психолошки или спекулативно силно утицао на берзе, и продужио утицати све док се није проверило да су вести о жетви биле и пренагљене и претериване.

Забрана је зауставила динар у моменту, али њоме није никако спречен увоз нежељених предмета. Он се и даље вршио кријумчарењем преко границе и подмићивањем. Забрана нас није нипошто лишила робе коју је Влада прогласила за луксузну, али је зато повећана корупција. И у место да се заведе нека врста штедње код нас тиме што нам је забрањена употреба такозване луксузне робе, десило се нешто сасвим обратно. Потребе су морале на неки начин да буде задовољене — листа луксуза обухватила је била неке чисте потребе — и добављане су ипак те забрањене ствари, истина не у истим количинама, али зато уз много већу цену. Могуће је да је мање луксузних артикала увожено, али је трошено на њих више него пре. Цене затечене луксузне робе повишене су за сто на сто. Дат је мах несавесним трговцима да кријумчаре. У место штедње, наступило је расипање. Било је и друге штете од те растегљивости појма „луксуза“, или, тачније речено, могло би је бити да је забрана дуже трајала. Ван сваке је сумње да би ускраћивањем задовољења оправданих потреба код народа, његов напредак био у неколико уназађен.

Најзад долази оно што је главно у целој ствари. Царински приходи били су смањени, и то прилично. Ако се ти приходи за прво полгође 1922 разгледају, наћи ће се да, и ако постоји вишак од 15 милиона према прошлогодишњем приходу за исто време, и ако приход од увоза робе показује у сваком месецу вишак према претходној години, ипак је осетан мањак прихода у априлу 1922, а то је тачно онда кад је на снагу ступила поновна забрана увоза луксузне робе.

Нешто слично томе настало је и 1 марта 1922, када је поново уведена забрана увоза луксузних предмета. Луксузна роба употребљавана је и после забране, и увек ће се употребљавати. Кријумчарење не може се спречити, ни ређањем војника до војаика на граници. Није се, затим, водило рачуна ни о специалним приликама код нас, за које су делимице криви и послератни поремећаји на свима пољима делатности, а делимице и просечно врло рђаво и подмитљиво чиновништво, чији је положај, од увек неуређен и бедан, био стално подложан искушењима, као што је пропуштање забрањених ствари у земљу.

Кочење извоза била је друга владина мера. Све до марта:

1921 влада је разним мерама ограничавала и отежавала извоз,

4 fa