Srpski književni glasnik

306 Српски Књижевни Гласник.

или размена добара, која је у таквом случају једини регулатор односа новчаних система, ма како да је међународни трговински промет ограничен. Висок курс девизе Праг за нас, на пример, даће подстрека и маха продаји наших добара у Чехословачкој, и одвратиће нас од куповине из те земље, и vice Фегза.

Шта је, међутим, дејство оваквих забрана, које су и раније, и то у истој сврси — против скупоће — биле спровођене Ми смо претежно пољопривредна земља, и према томе најглавнији наши производи за извоз јесу пољопривредни. Ако им се забрани извоз, ми немамо чиме вршити међународни обрачун, ми немамо чиме платити извозом за увоз, те тиме одржати равнотежу између наше и друге валуте. Забрана би затим смањила или уништила производњу за извоз. Ако се не буде производило, неће се више имати чиме да плати рачун. Није потрошачима у земљи никако поможено тиме што ће они ове године плаћати храну десет или двадесет од сто јевтиније, а све друго толико пута, или више, скупље. Најзад, и ако је потражња хране нееластична, ипак ми нисмо једина земља која свет снабдева животним намирницама, и ми ћемо на тај начин изгубљене пијаце тешко повратити, кад се промени правац владине политике. Тим мењањем — претпоставка и искуство учи да је немогуће остати при забрани за дуже време — добиће само спекуланти, који могу или знају обавештавати се на време о промени правца, коју редовно код нас врши неколико људи.

Забрана би, дакле, одложила и бацила у назад наше привредно оздрављење. Она би донекле, и ако само за време, делимично решила чиновничко питање, које се нипошто не сме решавати оваквим назадним мерама. У место забране, извоз треба свим средствима помоћи и јачати, јер лек против скупоће није у њој, већ у сређивању финансија, повећању непосредних пореза и завођењу штедње.

(Сршетак у идућем броју.) ГРАД. П. КОЗОМАРИТ.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА: НЕМИР ЗБОГ БЛИСКОГ ИСТОКА.

Мир у Европи и у Азији никако да се учврсти, ни међународним уговорима да се консолидује. И ако имамо потписе Уговора Версајскога, Нејискога, Сен-Жерменскога, Трианонскога и Севрскога, многа уређена питања стоје отворена. Установа Лиге Народа, обавезе Немачке, Бугарске, Маџарске, Аустрије, пољско-немачке границе, питања о мањинама, о међу-