Srpski književni glasnik

308 Српски Књижевни Гласник.

могли су избећи овај неуспех истакнувши бар у потоњем часу Г. Бенеша, који је имао све шансе да буде изабран. Место нашега члана узет је Кинез, који је изгласан са 23 против 15.

Аустрија је добила што је тражила. Лига Народа је нашла решење да Аустрија уреди своје финансије. После дугога опирања, и Италија је примила да буде заједнички спасилац Аустријске Републике. Велика Британија, Француска, Италија и Чешко-Словачка су примиле на себе да јој даду 650,000.000 златних франака да покрије свој дефицит. Аустрија ће, према томе, очувати своју политичку независност, али ће доћи под контролу финансијску, онако од прилике као некада Турска са „ГеНне5з рибидиез Онотапе5“. И овде наша држава није себи обезбедила никакво учешће, и ако је она интересована да се и чл. 88 Сен-Жерменскога Уговора — који се односи на неотуђивост аустријске независности — као и многи други чланови тога уговора, извршују.

Чешка влада пред свој пад обновила је са нашом владом ранији гарантни Уговор. По новинарским вестима, — јер наша влада није још ништа објавила од свега овога посла, тај уговор је сад проширен. Рок његовога трајања, као и војничке обавезе и намере обеју уговорних страна, знатно су проширене. Било је у јавности говора и о некоме југословенско-пољскоме гарантноме уговору који је председник наше владе потписао у Маријенбаду са пољском владом. Текст тога уговора је објављен у Иозззсеће Ленипе и у Тће Птез. Наш прески биро је порекао постојање таквога уговора, али, докле год влада не дадне у Народној Скупштини реч о томе, не може се рећи да таквога уговора нема.

У Грчкој је извршена револуџија. Војска и флота, сакупљене на острвима Митилени и Хијо, затражиле су од краља Константина оставку на престо. После неколико очајних покушаја да пренесе један део одговорности за своју наопаку политику, краљ Константин се писмено захвалио на престо у корист свога сина и престолонаследника Ђорђа. Револуционари су на миран начин свршили смену овога баксуз-краља, покушавајући да доведу одмах на управу Венизелоса. Овај вешти политичар није се хтео примити досад владе, изјављујући да то неће учинити све дотле докле се не увери да ће Грчкој његова влада бити од помоћи. Нови грчки краљ Ђорђе П је у горем положају него краљ бугарски Борис: краљ Борис не сме никуд у иностранство, а краљ Ђорђе П никуд из свога двора. Оба ова владара имају јако династично осећање, те зато издржавају домаћи затвор, остављајући одговорност политичарима за своја дела. Хоће ли њихове владе успети, то ће се видети.

Бугарска је последњих недеља била поново поприште унутарњих задевица. Опозиционе партије састављене у један блок требале су одржати на дан 17 септембра велики про-